“Ukrajini treba Rusija više nego IKAD, ako želi da se spasi”
Komentator britanskog “Gardijana”, politikolog Nikolaj Petro, u tekstu pod nazivom “Zbog čega Rusija treba Ukrajini više nego ikad” tvrdi da je udaljavanje dve zemlje ekonomski suicid za Ukrajinu.
Mnogo pogrešnih odluka doprinelo je tome da Ukrajina bude u jako teškoj situaciji, ali kako kaže, nada se da će preovladati “ekonomski realizam”.
U januaru, ukrajinski predsednik Petro Porošenko, čestitao je zemlji što je uspela da preživi prvu zimu bez kupovine ruskog gasa. Umesto toga, Ukrajina je kupila evropski gas koji je 30 odsto skuplji, piše Petro.
Iako gas jeste veliki, nije i najveći problem za Ukrajinu u ovom trenutku. Celokupna ekonomija zemlje trpi i tek će trpeti posledice zbog udaljavanja od Rusije, navodi politikolog.
Ekonomski udar na vojnu industriju
Raskidom nekoliko ugovora sa Rusijom 2014. godine, vojna industrija i avijacija Ukrajine izgubila je 80 odsto svojih prihoda, što je između ostalog, rezultiralo time da legendarni “Antonov”, nekada ponos Kijeva i jedna od najpoznatijih prozvođača aviona na svetu, bude likvidiran. Ukrajinske vlasti odlučile su da ugase ovu kompaniju i integrišu njene preostale ogranke u državni strateški konglomerat “Ukroboronprom”.
Nepovoljni krediti
Prekidom odnosa sa Moskvom, Ukrajina je sebe lišila nekih vitalnih investicija, ali i novca koji su gastrabajteri donosili, a nije reč o maloj sumi novca. Tokom 2014. godine oko sedam miliona državljana Ukrajine radilo je u Rusiji i vratilo kući gotovo devet milijardi dolara, što je tri puta više nego što su iznosile direktne strane investicije.
Ono što je dodatno pogoršalo situaciju, objašnjava Petro, je to što je ukrajinska vlada podizala kredite pod nimalo povoljnim uslovima. Iako je Ukrajina uspela da dogovori otpis 20 odsto duga koji ima prema Evropskom fondu, očekivana tranaša novca od MMMF-a još nije stigla. Ukrajina će svoje dugove zapadnim kreditorima, vraćati sve do 2041. godine, s tim što će buduće generacije vraćati pola BDP-a, ukoliko on ikada dostigne nivo od 4% godišnje.
Za nešto manje od godinu dana, životni standandard u Ukrajini duplo je niži nego što je bio, domaća valuta pala je za 350 odsto, a inflacija skočila za 43 odsto. Iako je ekonomija doživela kolaps, vlasti u Kijevu i dalje insistiraju na politici koja se jedino može opisati kao suicidna, kaže Petro.
Problem zvani izvoz
Kao jedan od primera koliko je loša ekonomska slika u Ukrajini i koliko tamošnja vlasti ne shvataju u kom pravcu treba da se kreću, Petro navodi i ciljeve Porošenkove vlade iznete u prvom zvaničnom obraćanju u januaru 2016. godine.
NAPRAVIĆEMO NOVU “OLUJU” Ukrajinci planiraju proterivanje Rusa sa istoka po uzoru na zločin iz Hrvatske
Niko ne očekuje da bude bolje
Ovakva ekonomska slika odrazila se i na podršku vladi, pa sve manji broj građana podržava aktuelnu vlast. Petro navodi da 70 odsto Ukrajinaca veruje da zemlja ide pogrešnim pravcem, a 85 da ne veruje premijeru vlade. Drastično je pala i popularnost predsednika Petra Porošenka, a tek dva odsto građana veruje da je zemlja stabilna. Loše rezulatate vlada pravda ruskom aneksijom Krima i problemima sa pobunjenicima na istoku države, kao i nužnošću da uvede sankcije Rusiji.
Petro piše da ovakava situacija u Ukrajini nije održiva i da Evropa ne može sebi da priušti da u sred goruće migrantske i ekonomske krize izdvaja milone za ovu zemlju. Kao jedini način da se ekonomija ove zemlje spšasi, Petro vidi ponovno okretanje Rusiji i njenim investicijama.
Preuzeto sa: www.blic.rs