Николић је рекао да је са Путином разговарао о споразуму Србије и НАТО. „Да, разговарали смо. Нема узнемирености ни узрујаности ни, у Србији ни, у Русији”, рекао је Николић на питање новинара, преноси РИА. Према његовим речима, „председник Путин разуме шта смо потписали, када смо потписали”. „Тај споразум се тиче дела техничког особља које ће се бавити обуком за уништење велике количине муниције која се налази у складишту у једном српском граду”, рекао је Николић, говорећи о Закону о потврђивању споразума између Србије и НАТО-а, који је потписао 19. фебруара.
Страница, односно folio 166, како је „Петроградски лист” познат у научним круговима, о коме су Путин и Николић „скоро постигли договор”, једини је недостајући део најстаријег писаног споменика српске ћирилице Мирослављевог јеванђеља. Данас се чува у Руској националној библиотеци у Петрограду, у збирци Порфирија Успенског. Мирослављево јеванђеље се данас, упоредо са најдрагоценијим светским покретним споменицима културе, налази под заштитом Унеска, уз пресудну помоћ фототипског издања из 1998. године.После одношења из Хиландара средином 19. века, лист се само једном „срео” са својом књигом: било је то у Бечу, 1897. године, када је из Петрограда послат у „Царски и краљевски дворски и уметнички фотографски завод Ангерера и Гешла у Бечу“ да би тамо био фотографисан и предат „Царској и краљевској дворској и универзитетској штампарији Адолфа Холцхаузена“. Од тада је „Петроградски лист“ у Библиотеци „Салтиков-Шчедрин”.
После састанка са руским председником, Николић се, на сопствени захтев, сусрео и са генералним секретаром Организација договора о колективној безбедности (ОДКБ) Николајом Бордјужом.
Наша земља, као што је познато, посматрач је у Парламентарној скупштини ОДКБ-а. Како је наведено на сајту овог војно-политичког блока, током сусрета размотрени су актуелни проблеми безбедности и изражена узајамна заинтересованост за развој билатералне сарадње ОДКБ и Србије у сфери супротстављања савременим изазовима и претњама.
Пре одласка у Москву, Николић се залагао да се сличан споразум као са НАТО, потпише и са Русијом када је реч о руско-српском хуманитарном центру у Нишу, али је то питање одложено због чињенице да су у Србији расписани превремени парламентарни избори, па влада у техничком мандату не може да одлучује о споразумима. Раније је било најављивано да би руски премијер могао у марту или априлу да посети Београд и да са српским колегама потпише споразум о руско-српском центру, али ни сам Путин није у званичном делу разговора до краја отклонио недоумицу да ли ће други човек Русије усред изборне кампање посетити Београд.
Руски премијер посетиће Београд после парламентарних избора 24. априла, сазнаје „Политика”
Путин је у разговору са Николићем изразио очекивање да ће премијер Русије Дмитриј Медведев у најскорије време посетити Београд. „Надам се да ћемо анализирати савремену позитивну агенду међусобних односа Русије и Србије. С тим у вези желим да подсетим на посету српског премијера Русији прошле јесени, као и на планирану посету руског премијера Србији, надам се, у најскорије време”, подвукао је Путин.
Међутим, како „Политика” сазнаје, руски премијер ће ипак посетити Београд тек после парламентарних избора 24. априла.
Путин је навео да се односи успешно развијају и честитао српском председнику на награди Фонда јединства православних народа, рекавши да је српски председник заслужио то признање. Путин је оценио да су односи Србије и Русије добри и да их повезују многи заједнички историјски догађаји, истакавши да председник Србије чини много на заштити и популаризацији православне традиције и вредности. „То знам и лично, више пута смо у поверењу разговарали”, додао је Путин исто.
Николић је, како преноси Бета, захвалио на честиткама рекавши да му је награда коју је јуче примио „посебно драга јер носи име патријарха Алексеја Другог, који је био у Србији када јој је било најтеже”. Он је Путину захвалио и на времену које је издвојио за сусрет са њим, иако је, дошао у Москву другим поводом. „Лично сам захвалан за то што сте прошле и свих прошлих година учинили за Србију”, рекао је Николић. „Не можете да замислите колико се Србија осећа захвалном због два ваша поступка који се тичу будућности Србије али и Републике Српске”, казао је Николић наводећи да је Русија блокирала резолуцију о Сребреници у Савету безбедности УН и спречила улазак Косова у Унеско.
Николић је казао да би „доношењем резолуције о Сребреници Срби били оптужени као геноцидни народ и потврдили би се стереотипи који су постојали и подсетио на поступак руског цара који је „у рат ушао да би одбранио српску браћу”. „Знам колико је тешко у Савету безбедности УН ставити вето и тај ће потез остати запамћен у Србији… Ово носим на срцу и једва сам чекао да вам све то кажем и да завалим за подршку коју Србија има у у покушају да се подигне на своје ноге и прикључи се развијеним земљама”, нагласио је Николић.
Српски председник захвалио се руском колеги и за испољено разумевање за понашање Србије у међународним односима и за храброст коју Русија показује у борби против Исламске државе. „Нажалост ово није 1999. година, иначе (да јесте) ми не бисмо говорили о бомбардовању Србије”, казао је председник Србије додајући да је то хтео да каже и пред новинарима.
Такође, Николић је изјавио да се са Путином „скоро договорио” о повратку једног листа из Мирослављевог јеванђеља који се налази у музеју у Санкт Петербургу. „Не могу да кажем да смо се потпуно договорили, али смо близу тога да се Србији врати лист који недостаје из Мирослављевог јеванђеља и који је у Санкт Петербургу, а Србија да врати Русији икону Богородице Владимирске из 17. века која се налази у Народном музеју у Београду”, рекао је Николић после сусрета у Кремљу и додао да треба „свака ствар да буде на своме”.
Путин поклонио Николићу сабљу српског официра из српско-турског рата
Председник Србије Томислав Николић добио је на поклон од свог домаћина руског председника Владимира Путина сабљу српског официра Младена Вељковића која се до сада чувала у Москви, сазнаје „Политика”. Реч је о оружју које је овај београдски трговац, учесник у Првом српско-турском рату 1876. године под командом руског генерала Михаила Григоријевича Чернајева, добио за показану храброст.
Српски председник је на дар руском домаћину однео едицију од 12 томова први пут на руски језик преведених књига. Реч је о српским народним песама, али и савременим писцима и критичарима. Едицију је под покровитељством председника Николића издао Филолошки факултет, а награђена је на Сајму књига у Москви и Београду. Руски председник је добио и уметнички дуборез са мотивима манастира Хиландара.
Генерал Чернајев је, како каже историчар Милош Јагодић, био прослављени руски генерал, главнокомандујући војске Књажевине Србије у Првом српско-турском рату који се водио 1876. године. У том рату учествовало је и неколико хиљада руских добровољаца, а најпознатији међу њима био је пуковник Рајевски, Вронски из Толстојевог романа Ана Карењина.
„У долини Мораве су вођене тешке битке, у њима су у великом броју учествовали и руски добровољци. У октобру 1876. године Турци су успели да пробију тај фронт и само захваљујући ултиматуму руског цара Александра Другог Турској, турска офанзива је заустављена и склопљено је примирје”, прича Јагодић и подсећа да је овај рат имао за циљ ослобађање и уједињење српског народа, те да је у том рату Србија била у савезу са Црном Гором и да је уживала помоћ и подршку Русије.
Нажалост, планови Србије се нису остварили јер је српска војска била далеко слабија од турске па ни Чернајев није успео да у овом рату извојује победу. Јагодић у Путиновом поклону Николићу види велику симболику.
„Он би требало да подсети на традицију српско-руског војног савезништва. Овај гест свакако мора да се сагледава и у светлу привилегија које је Србија недавно дала НАТО војницима па Руси вероватно желе да сугеришу да би у најмању руку њима требало дати исто то. Симболика је појачана и тиме што је овакав поклон добио баш Николић који важи за неког наклоњенијег Русима”, сматра Јагодић.
Преузето са: www.politika.rs
