Последњи интервју академика Владимира Костића, дат телевизији Н1, је поново узбуркао јавност. У овом интервју Костић није био тако децидиран у мишљењу о Косову и Метохији као што је била његова изјава из октобра 2015. године. Тадашња изјава је гласила: „Неко овом народу мора да каже да Косово више није де факто нити де јуре у нашим рукама. Бојим се да је у овом тренутку једина политичка мудрост на који начин, са елементима достојанства, напустити Косово које де факто и де јуре више није у нашим рукама. И то неко овом народу мора да каже“. Те године и није било баш све тако, али је од тада па до овог његовог последњег интервјуа заиста Косово и добијало један по један атрибут државе као што су гранични прелази и царине, полиција, војска, међународни позивни број, правосуђе, енергетика, привреда, катастарске књиге. Нажалост, то и јесте садашње фактичко стање. Према тој тадашњој изјави академик Костић је знао унапред шта ће српска влада периодично  предавати самопроглашеној држави Косово. Да ли и сада проф. др Владимир Костић најављује неке нове уступке, ако има још нешто важно што није дато, или најављује коначан финиш предаје и де јуре? Према резултатима последњих избора, састава Народне скупштине и из тога произашле Владе може се претпоставити да је проф. Костић у току и тог коначног де јуре.

 Није у питању да ли неко има или нема право на своје приватно мишљење са стерилним и беспотребним полемикама чиме се само јавност замајава. Понекад имам  утисак да се смишљено потенцира и то као нешто око чега ће се повести испразна полемика како би се скренула пажња са оног о чему се ради, од оног што је битно.  Све је у некој и нечијој функцији. Разуме се, и изјаве и мишљења академика Костића без обзира колико се он бранио изношењем личног и ничим и ником обавезујућег става. Јасно је да председник САНУ не даје интервју тек тако, неког реда ради или личне жеље за појавом у јавности. Још је свеже памћење деловање претходног председника САНУ проф. др Хајдина, који је чак хтео да избаци и Српска из имена САНУ. Јавно мњење је с правом огорчено, јер у његовом великом  делу се још увек верује у САНУ и учене и мудре главе које ту седе. Од њих се с правом очекује да, пре свега, на делу и у свом јавном раду покажу и ученост, и мудрост и патриотизам. Нико од председника и њених чланова не тражи да доносе политичке одлуке, јер то и да хоће, не могу, али својим знањем и  искуством могу и треба да помогну у разумевању актуелног стања и на унутрашњем и на међународном плану. Тиме би дали неку сигурност народу који је већ дуго у једном апатичном и летаргичном стању које су (не)одговорни политичари и из позиције и опозиције  свесно или несвесно својим деловањем створили. Част изузецима.

Није ствар храбрости, господине председниче САНУ, рећи народу истину и де факто и де јуре о Косову и Метохији, већ је то ствар издаје и српског народа и државе Србије. У место да се за такво стање тражи одговорност припрема се терен и за чин де јуре. Штета, професоре Костићу што сте део те погубне политике дефетизма и манипулације са народом, па, можда, и дефинитивне  издаје.  Ако су неки водећи политичари спали и до нивоа полтронства према страном фактору, то наши академици и Академија као научна и културна институција највишег нивоа и реномеа једног народа и државе, не би смели себи да дозволе. Ви, господине председниче сте обавезни, као њен званични и одговорни представник, да штитите законску и статутарну аутономију  Академије, чувате њен углед и интегритет без обзира да ли се на Академију и на Вас лично врше притисци било какви и са било које стране. Ако је то у питању, херојски и морално је поднети оставку и спасити себе као врсног лекара и човека. Ми смо у нашој политичкој пракси и уопште у јавном животу заборавили на високо морални чин подношења оставке. Због тога свакодневно видимо високу цену штете угледу и напретку  нашег народа и државе и у нашој земљи у међународној заједници.

На крају, сматрам да нико нема право да и тај формални у име српског народа и државе Србије стави потпис на документ о признању државе Косово, како би, према проф. Костићу, и де јуре то било завршено.      

 Академик Развојне академије Србије професор САЛИХ СЕЛИМОВИЋ, историчар