У организацији Евроазијског безбедносног форума дана 28.02.2017. године у Институту за међународну политику и привреду, Македонска бр. 25, одржана је научна конференција под називом ”Панисламизам, неоосманизам и савремена Турска – последице по регионалну безбедност”

Конференцијом је руководио директор Евроазијског безбедносног форума проф. др Митар Ковач, који је поздравио присутне, саопштио циљ конференције и кратке уводне напомене.

Циљ одржавања научне конференције  био је да се кроз изношење основних информација из научних саопштења расветле садржај и обим појмова панисламизам, неоосманизам, као и друге кључне релације Турске данас, њене политике и стратешких опредељења према НАТО-у, ЕУ, САД-у, Руској Федерацији, као и према Балкану и Блиском истоку.

На конференцији су своја саопштења изнели:

1. Проф. др Митар Ковач
2. Проф. др Станко Нишић
3. Проф. др Спасоје Мучибабић
4. Проф. др Мирољуб Јефтић
5. Проф. др Предраг Ћеранић
6. Доц. др Јелена Вукоичић
7. Владимир Ајзенхамер, МА
8. Џевад Галијашевић, политички аналитичар

Општа ситуација у Турској јe релативно стабилна, након војног пуча, прем да се власти суочавају са оштрим политичким поделама, интензивирањем курдске оружане побуне, ратом у Сирији и активностима верски мотивисаних терористичких организација:

• Владајућа партија је оријентисана на даље сузбијање сваке озбиљније опозиције, при чему се неуспешни пуч користи као оправдање за потпуно елиминисање критичара власти.

• Подељеност опозиције и још увек снажну подршку већег дела турске јавности, Ердоган користи уједно да би припремио референдум (највероватније с пролећа 2017. год. ), на коме жели да оствари успостављање председничког система и суштинску конценцентрацију политичке моћи.

• После неуспелог војног пуча, све парламентарне партије су издале заједничку декларацију у којој су осудиле покушај свргавања легитимне власти и биле уједињене у ставу да иза њега стоји Фетулах Гулен. Међутим, то је био једини моменат заједничког и усаглашеног деловања парламентараца.

• Мере које је Влада Турске предузела током ванредног стања, изазвале су дубоке пoделe у друштву.

• Ердоган и премијер Б. Јилдирим изјавили су да је прелазак на председнички систем приоритет на унутрашње политичком плану, уз образложење да је консолидација моћи једини начин да се избегне евентуални нови државн удар.

• Ердоган лично у постојећим околностима ужива рекордно високи рејинит од готово 70%, а активност опозиционих странака сведена је на минимум, баш као и рад независних медија.

• Турска од овог лета и формално постаје земља у којој је сва политичка моћ сконцентрисана у рукама председника државе. Упркос томе, након измене Устава уследиће транзициони период до 2019. године за коју су заказани наредни председнички избори, на којима ћe се Ердоган поново кандидовати и вероватно успети да поново буде изабран на позицију шефа државе.

• Измена Устава и консалндација положаја су rлавни краткорочни Ердоганови циљеви, којима је подредио све остале активности, односно сви остали аспекти унутрашње политике стављени су у функцију њихове реализације.

• Како наводи АФП, према најновијим подацима које је објавила државна новинска агенција Анадолија, током истраге о пучистима ухапшено је више од 41.000 људи због сумњи да су повезани са имамом Фетулахом Гуленом, док се у западним изворима помињу бројке око 100 000 људи.

• У пагледу активности Анкаре, очекује се наставак чистки у државном апарату јер се тиме одржава политичка мобилисаност, али се истовремено и отвара простор да се на место смењеног, суспендованог и ухапшеног чиновничког кадра у правосудним органима, доведу председникови лојалисти.

• Ердоган ћe настојати да избегне веће поделе у странци и да спроведе чистке, пре парламентарних избора (који ће бити расписани превремено упоредо са председничким изборима половином 2019. г.

• Курдски покрет у Турској све више користи бомбаше самоубице односно нападе импровизованим екеплозивним средствима уграђеним на моторна возила. Такве нападе организују групе Курдистански соколова слободе (ТАК) које окупљају млађе чланове Курдске радничке партије (ПКК).

• Анкара намерава да обезбеди средства за имплементацију програма реконструкције на ј/и земље у износу око 46 милијарди УСД у развој инфраструктуре и локални економски развој. Тако ће настојати да економски ревитализује курдске области с обзиром да би сваки други модел довео до поновног јачања отпора и незадовољства становништва.

Турска се данас посматра као један од „главних губитника“ сиријског грађанског рата. Велики број избегица из Сирије прешао је преко територије Турске или у њој борави, што је она у почетку подржала, али се то касније рефлектовало на безбедност саме Турске.

Данас се Турска озбиљно померила од секуларне државе у првцу доминације вере у управљању државом на основама политичког ислама.  Такав тренд промена значајно се рефлектује на све функције државе, посебно на спољнополитичку и одбрамбену функцију, односно турске оружане снаге које су биле гарант секуларне државе и чувари дела Кемала Ататурка.

На спољнополитичком плану, изражено је незадовољство турских власти због неадекватне подршке западних земаља током и након покушаја војног удара. То је била прекретница која је изазвала и значајне корекције спољне политике и јачање односа са РФ, која се поново позиционира као најзначајнији енергетски партнер Анкаре.

Војни аспект деловања турске тешко је сагледати без непосредног увида у њено спољнополитичко односе са утицајним субјектима међународних односа, као и без сагледавања унутрашње стабилности и терористичког деловања припадника ИД и оружане побуне Курда у ј/и делу земље.

Турска је историјски заинтересована за непосредно стратегијско окружење, пре свега за Блиски исток и за Балкан. Аспирације су биле веће када је била моћна империја и када је сањала да загосподари што већим светским пространствима, ширећи огњем и мачем ислам и исламску културу.

Данас Турска настоји да буде водећа регионлна сила и да се што више нађе у друштву највећих сила савременог света.

 

Деловање Турске може се условно довести у контекст три питања:

1) Реформе и “чистке” у турским оружаним снагама  

2) Борба против оружане побуне Курда у Турској, Сирији и Ираку и учешће у рату у Сирују у борби против ИСИЛ-а и

3) Војно технолошка модернизација Турских ОС

 

Научна саопштења са конференције биће објавњена у часопису “Безбедносни форум”.

 

Еврпоазијски безбедносни форум