Za vreme Hladnog rata sukobi su se vodili u ime SAD, Rusije i povremeno Kine.

Tada su se vodili ratovi u Koreji, Vijetnamu, Angoli, Avganistanu,…

Treći svetski rat je možda već u toku

Međutim, kako se navodi u analizi objavljenoj na sajtu “Indipendent” ima mnogo više dokaza za to da je zapravo Treći svetski rat već počeo, iako ga futurolozi iz prošlosti nisu ovako zamišljali.

Danas je planeta mnogo asimetričnija u pogledu nasilja i svet je već zahvaćen brojnim ratovima.

Pitanje je da li će današnji (relativno) mali ratovi prerasti u otvoren sukob supersila u kom će učestvovati SAD, Rusija i Kina.

U svetu postoji oko 195 država. Samo za desetak država se može reći da žive u pravom miru, bez većih opasnosti od sukoba.

Prema Globalnom indeksu mira, najmirnija država na svetu je Island, a slede Danska, Austrija, Novi Zeland, Portugal, Češka, Švajcarska, Kanada, Japan, Slovenija i Finska. Mali procenat ukupnog svetskog stanovništva živi u ovim “oazama mira”.

Sa druge strane lista konflikata, ratova, građanskih ratova, pobuna i stalnih stanja terora je mnogo mnogo duža od ove.

Na toj listi su agonije u Siriji, Avganistanu, Iraku, Ukrajini, Jemenu, zatim napadi Boko Harama u Zapadnoj Africi, pa narko ratovi u Meksiku, pobune u Mjanmaru, Jermeniji, Azerbejdžanu, doskorašnji rat pobunjenika FARK i vlade u Kolumbiji…

Velika Britanija je na neki način stalno od 1914. godine bila u nekoj vrsti sukoba, sa izuzetkom 1968. godine.

Svet je, dakle, u ratu i to većem nego ikada ranije. Ratovi su postali način života za većinu stanovništva.

Naravno, svaki konflikt je drugačiji.

Slogani poput “rata protiv terorizma” i “rata protiv radikalnog islamizma” ne uspevaju da prikažu stvarnost.

Mnogi od ovih ratova se vode između različitih grupa militantnih islamista gde je manje -više vidljiva podela između šiita i sunita. Primeri su Sirija, Irak i Jemen.

Velike sile kao što su SAD i Rusija umešane su u mnoge od ovih ratova.

Nedavno je SAD ušla i u rat protiv Huta koje podržava Iran u Jemenu.

Međutim, učesnici rata su i teroristi koji napadaju gradove širom sveta. Terorističkih napada je bilo u velikom broju i ranije, ali danas ima mnogo velikih terorističkih organizacija.

“Sudar civilizacija”, čuveni izraz koji je skovao Samjuel Hantington pre četvrt veka, nije se ipak materijalizovao onako kako ga je on zamislio: veliki blokovi nacija koji se bore ne zbog suprotstavljene ideologije, već zbog pripadnosti različitim civilizacijama.

Umesto toga, danas imamo fragmentisane, haotične, nepredvidljive “grupe igrača” koje variraju u veličini i moći od SAD do “usamljenog manijaka sa mačetom” koji napada u vozu u Nemačkoj, ili do grupe “opijene dece vojnika” u Centralnoafričkoj Republici”.

Postoje ratovi koji prkose kategorizacijama.

Takav je na primer rat u Jemenu, gde ratuju oni koje podržava Saudijska Arabija protiv onih koje podržava Iran.

SAD žele da imaju dobre odnose i sa Rijadom i sa Teheranom.

Opasnost od novog Hladnog rata vodi ka pobedi terorista

Ipak, bilo da se svet već nalazi usred Trećeg svetskog rata ili ne, svet je u neposrednoj opasnosti i od Drugog hladnog rata.

Kako navodi “Independent”, ovi oblici svetskih sukoba mogu da proizađu jedan iz drugog.

Odnosi Rusije i SAD se pogoršavaju, a Kina, bogatija, aktivnija i bolje naoružana nego ikad, okreće se Moskvi.

Ukoliko SAD i Rusija ne budu mogle da se zajedno bore protiv zajedničke pretnje kakva je Islamska država, razloga za optimizam biće malo.

Ruski predsednik Vladimir Putin je dobio svoj rat u Ukrajini aneksijom Krima i defakto zauzimanjem Istočne Ukrajine na samim granicama sa NATO i EU.

Uzevši u obzir činjenicu da Donald Tramp stalno hvali Putina i želi dobre odnose sa njim, možda bi njegova pobeda bila bolja po svetski mir, nego pobeda kandidata demokrata Hilari Klinton. Međutim, pitanje je koja bi bila cena njegove pobede. Tramp bi izolovao SAD, ne bi pomagao drugim članicama NATO. To bi moglo da dovede do ruskog prisvajanja teritorija baltičkih zemalja, ali i pojedinih centralnoazijskih.

Postoji i opasnost od toga da Hladni rat preraste u “vreli rat” brzo poput početka Prvog svetskog rata.

Postoji mnogo zemalja u kojima bi moglo da se desi ono što se desilo na Balkanu 1914. godine, a to su na primer baltičke države, zemlje oko Južnokineskog mora, Ukrajina, države Bliskog istoka.

“Vreli rat” verovatno ne bi značio direktnu borbu Amerikanaca i Rusa.

U istoriji su se uglavnom borili oni koje su ove države podržavale.

U Avganistanu, na primer, protiv Rusa su se borili mudžahedini koje su podržali CIA i SAD preko Pakistana.

U brojnim sukobima stradali su više lokalni vojnici civili nego pripadnici vojske SAD ili Rusije.

Drugi Hladni rat će verovatno imati takav karakter, ali na mnogo više mesta, sa mnogo više žrtava, terorizma, smrtonosnijim oružjem, sa manje poštovanja prema državnim granicama i više opasnosti od eskalacija.

Kako god zvali sve ove sukobe u svetu, sigurno je to da je ceo svet u opasnosti, a da će kao i obično, najviše stradati nedužni.

Preuzeto sa: http://www.blic.rs/