Представништво Републике Српске у Београду и Удружење Завет отаџбини су поводом обележавања 12. маја, дана Војске Републике Српске, организовали трибину „ДВАДЕСЕТ ПЕТ ГОДИНА ВОЈСКЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ 1992-2017“, која је одржана 18. маја 2017. године у Медија центру НУНС.
Трибини су присуствовали изасланик српског члана Предсједништва БиХ др Младена Иванића, директор Представнштва РС у Србији господин Млађен Цицовић, председник Удружења бораца Републике Српске генерал ВРС Миломир Савчић, представници Српске Православне Цркве, Војске Србије, Клуба генерала и адмирала Србије, бивши припадници БРС, више удружења грађања патриотске оријентације и представници медија.
Скуп је почео одавањем почасти погинулим и преминулим припадницима ВРС и МУП РС, који су своје животе дали за слободу српског народа на простору БиХ, након чега су прочитана писма подршке која су скупу упутили ратни председник и врховни командант ВРС Радован Караџић и ратни командант ВРС генерал Ратко Младић. У писмима су изразили подршку укупним напорима српског народа за очување слободе и суверенитета на свом животном простору и потребу ширења истине о свим догађањима на овим просторима, а нарочито у ратовима деведесетих.
Уводна излагања су поднели ратни командант специјалне бригаде МУП РС генерал полције РС Миленко Каришик, контраадмирал Бошко Антић, генерал-потпуковник мр Петар Шкрбић и генерал-потпуковник Саво Сокановић.
Излагачи су нагласили да је српски народ у борби за опстанак и слободу водио наметнути одбрамбени рат у којем је поднео велике жртве и страдања, да су у тој борби погинула 783 припадника МУП РС и око 24000 припадника ВРС. Истакнуто је да је српски народ рат дочекао неспреман политички и војно, док су се муслимани и Хрвати за рат спремали и отворено га најављивали још у пролеће 1991. године и истовремено проводили припреме изводећи војничку обуку, делећи наоружање и обављајући друге материјалне и организационе припреме за будући рат закључно са формирањем ратних јединица.
У свом излагању контраадмирал Бошко Антић је нарочито нагласио и, наводећи хронологију догађаја, показао да су намере муслимана и Хрвата од почетка биле да Србе ставе у подређен положај и спремност да се тај наум оствари милом или силом, не марећи претерано ни за сопствене жртве.

Генерал-потпуковник мр Петар Шкрбић је истакао и да је као сведок у Хашком процесу више пута указивао на чињеницу да се кориштењем формулације „Војска босанских Срба“ свесно избегава њен прави назив Војска Републике Српске, а све у циљу замагљивања њеног правог значења и чињенице да је то била легитимна оружана сила легитимне државе, која је настала доношењем одговарајућих одлука надлежних државних органа кроз легитимне процесе и органе власти. Та оружана сила је имала своју прописану организацију, систем командовања а своју улогу је остваривала на основу закона Државе чији је орган била.
Изнесени су подаци и чињенице да су српски народ и држава у свом поседу почетком 1995. године имали око 74 одсто територије БиХ и да су директним учешћем НАТО на страни муслимана Војсци РС нанесени озбиљни ударци, са циљем да се српски народ на преговоре доведе са што слабијом преговарачком позицијом. Ову замисао није било могуће остварити без директног борбеног ангажовања НАТО и то је било његово највеће војно ангажовање од формирања до тада.
Након потписивања Дејтонског споразума, ентитетима БиХ је дато право да имају своје оружане снаге, а потом је политичким притисцима изведено преношење овлашћења на Унију БиХ што је резултирало утапањем ВРС у ОС БиХ.
Скупу се обратио и Дарко Младић обавестивши присутне о здравственом стању генерала Ратка Младића и напорима да му се обезбеди одговарајуће лечење, посебно имајући у виду да је лекарски конзилијум неспорно закључио да је у досадашњем лечењу било изузетно много пропуста.

Петко Рашевић

Сва излагања, у пуном обиму, ће бити дата у зборнику радова који ће бити накнадно објављен.