У организацији Универзитета „Унион – Никола Тесла” – Београд, Факултета за пословне студије и право и Факултета за информационе технологије и инжењерство 25. марта 2025. године у просторијама Факултета за пословне студије и право у Београду одржан је шести међународни научни скуп „НАТО АГРЕСИЈА на СРЈ (РЕПУБЛИКУ СРБИЈУ) ДА СЕ ВЕЧНО ПАМТИ”.

Основни циљ скупа је био да се кроз размену научних и стручних знања, допринесе развоју науке и праксе о тематици „НАТО АГРЕСИЈА на СРЈ (РЕПУБЛИКУ СРБИЈУ) ДА СЕ ВЕЧНО ПАМТИ”, развија свест о значају предметних садржаја у савременим условима, да се дају препоруке и смернице за даља истраживања из различитих научних области и дисциплина.

Због тога се тежило да са научног и стручног аспекта из области правних, политичких, економских, филолошких, историјских, социолошких, војних, безбедносних, геостратешких, инжењерских, и других научних аспеката сагледа прошлост, садашњост и будућност. Такође, наглашена је потреба да се НАТО агресија на Савезну Републику Југославију (Републику Србију) сагледа са аспекта услова, субјеката, мотива, интереса и циљева, активности, метода и средстава, резултата, ефеката и последица.

На скупу су учествовали и поднели следећа излагања:

• генерал-пуковник у пензији, проф. др Бранко Крга – НАТО агресија на СРЈ – Србију, преседан или изузетак и савремена геополитичка кретања
• генерал-мајор у пензији Мирко старчевић – Њима у част
• пуковник у пензији Петко Рашевић, Евроазијски безбедносни форум – Агресија НАТО пакта на Републику Српску
• Дијана Маринковић, докторант, Фаултет за пословне студијеи право – Разарање кључне енергетске и саобраћајне инфраструктуре Републике Србије током НАТО агресије 1999. године
• генерал-мајор у пензији, проф. др Миодраг Гордић – Култура памћења НАТО агресије на СРЈ – Србију
• проф др Срђан Алексић, Ниш; проф. др Манфред Мор, Берлин; Морис Ендерс, Берлин – Токсиколошко вештачење лабораторијских анализа нанотехнологијама из Италије, биопсија канцера учесника рата 1999. из Србије; приказ дела документарног филма „Токсик НАТО“
• проф. др Живота Радосављевић, емеритус – Уместо закључка

Петко Рашевић, ЕБФ