У настојању праћења стања безбедности на простору Републике Српске, анализе и процена потенцијалних изазова, ризика и претњи, Евроазијски безбедносни форум и Безбједносни форум, 5. јуна 2026. године у хотелу „Видовић” у Бања Луци, организовали су научну конференцију „Стратешки избори и перспективе Републике Српске”.

Проф. др Митар Ковач, генерал-мајор у пензији на почетку је поздравио присутне и отворио скуп.

Проф. др Предраг Ћеранић, кроз излагање Република Српска између истока и запада, истакао је да је српски народ географски, али и политички између истока и запада, што може бити и предност и мана. Саградивши „кућу на раскршћу” Република Српска је у данашње време изградила позицију да узима и од истока и од запада оно што јој одговара.

Проф. др Милоје Пршић, пуковник у пензији, кроз излагање Компаративна анализа догађаја од 1991. до 1995. године на Балкану и украјинске кризе, рекао је да је XIX век међаш  српске историје, посебно Берлински конгрес, у коме је почело систематско потирање српског народа. Циљ је био, ономе, ко се веже за Руску царевину, спречити економску, политичку и сваку другу стабилност и он је и данас актуелан.

Проф. др Драган Петровић, научни саветник, кроз излагање Рефлексија украјинске кризе на геополитику Балкана, нагласио је да је то текуће питање. Украјинска криза у Украјини по њему није обична криза, као ни криза у Ирану јер указују на наступајући мултиполарни свет. По њему Украјина губи рат, а највећи губитник украјинске кризе је Хрватска.  

Др Драгомир Kесеровић, генерал-мајор у пензији, кроз излагање Војни савези у региону: утицај на безбједност републике Српске, указао је да су од Средњег века савези уједно и фактори постојања. У свом излагању подсетио је на актуелне, како фрагментације, тако и нове савезе на Балкану и њихов утицај на позицију Републике Српске.

Доц. др Драгана Поповић, кроз излагање Безбједносни аспекти јединица локалне самоуправе у Републици Српској, истакла је место и улогу јединица локалне самоуправе на питања безбедности. По њој ради се о свеобухватном систему безбедности и заштите који добија на све већем значају када су у питању јединица локалне самоуправе што је од суштинског значаја за Републику Српску, чији лонгитиудални положај све  додатно компликује.

Проф. др Митар Ковач, генерал-мајор у пензији, кроз излагање Стратешке алтернативе Републике Српске, истакао је да је централни проблем Републике Српске унутрашњи консензус по питањима од  виталног значаја. По њему Америка и Русија су се „дотакле” по питању смањења утицаја Европске Уније на ситуацију у Републици Српској. Такође, садашње време треба искористити да се све стратешке одлуке којима су одузимане њене надлежности, врате Републици Српској. 

Проф. др Остоја Барашин, пуковник у пензији, кроз излагање Будућност Републике Српске са или без Босне и Херцеговине, рекао је да у Босни и Херцеговини у овом тренутку не постоји унутрашњи консензус о њеној будућности, због кога постоје три етнојавности. По њему Република Српска није творевина Дејтонског споразума, него је он њена потврда, што је веома важно са становишта међународног права. Другим речима, будућност Републике Српске није упитна, већ је само питање каква ће она бити.

Проф. др Слободан Жупљанин, кроз излагање Стање безбедности Република Српске и перспективе, истакао је да је питање безбедности сложено мултидимензионално питање. У том контексту посебно је указао на актуелне процесе ревизионизма и репозиционирања, другим речима на процес стварања новог светског поретка, што је од посебног значаја за Републику Српску.

Проф. др Дарко Матијашевић, кроз излагање НАТО и европска безбједност: Република Српска у контексту регионалних односа и перспектива, рекао је да је Република Српска у континуираном односу притиска и трансфорамција и то у униполарном свету као скупу најобичнијих превара. Суштина је у надметању за превласт над Хартлендом и сталним покушајима таласократских западник сила да са Римленда њиме овладају и тако поразе телурократску Русију и Кину.

Стевица Карапанџин, пуковник у пензији, кроз излагање Завет, саборност и стрпљење у геополитичком координатном систему, истакао је да се избор и перспектива Републике Српске и српског народа, морају тражити у двозначном координатном систему, како сакралном, тако и световном. Његове ордината и апсциса морају истовремено бити прожети, како праотачком православном вером, тако и саборношћу и стрпљењем у актуелном глобалном прекомпоновању светског поретка.