Sumirajući rezultate nedavno završenog samita NATO-a u Varšavi, poljski ministar spoljnih poslova Vitold Vaščikovski je u utorak na pitanje novinara poljskog „Našeg dana” da li je stoprocentno zadovoljan zaključcima NATO-a odgovorio: „Da, skoro”. „Naravno, prisustvo NATO-a u Poljskoj može da bude još jače i moglo bi još intenzivnije da garantuju našu bezbednost”, naveo je Vaščikovski, dodajući da je već i to dovoljna geopolitička promena i da će primena donete odluke zahtevati ispunjenje mnogih detalja finansijske i tehničke prirode.

U Poljsku, Letoniju, Litvaniju i Estoniju, koje se po proceni NATO-a osećaju najugroženije zbog Rusije, biće raspoređena četiri bataljona multinacionalnih snaga, odnosno po 1.000 pripadnika alijanse u svaku od ovih država. Veliki deo ovih troškova će pokriti NATO, ali se i svaka od pomenutih članica obavezala na izdvajanja iz vlastitih budžeta.

Da bi se Poljska i baltičke zemlje osećale bezbednije, ali i da bi NATO imao veće snage na istočnoj granici Rusije, odlučeno je takođe da se dronovi i avaksi, koji su sada iznad Sirije, prebace iznad istočne poljske granice ukoliko „ukrajinsko-ruski” sukob, kako ga naziva poljski ministar – bukne. Objašnjavajući da Poljska više nije drugorazredna članica NATO-a, Vaščikovski je podsetio da se Poljska pridružila alijansi 1999. godine, koja se dve godine pre toga obavezala Rusiji da neće stacionirati velike vojne snage na tlu novih članica. „Dugi niz godina bili smo u senci te obaveze, koja je politička. Mi smo insistirali na tome da je takav dogovor postignut u određenom geopolitičkom trenutku i vojnoj situaciji, i da su Rusi odavno razbili duh ovog sporazuma”, naveo je Vaščikovski podsećajući da ta izjava nije pravnoobavezujuća.

„Kao što smo mi pre 17 godina ušli u NATO, sada NATO sa svojim trupama ulazi u Poljsku”, kaže Vaščikovski. Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je rekao da je NATO Rusiji dao usmeno obećanje da „ne sme da bude trajnog razmeštanja borbenih snaga na teritoriji novih članica NATO-a”. Lavrov je pojasnio da je NATO obećanje o neširenju na istok dao još Sovjetskom Savezu kada se Nemačka ujedinjavala, a zatim i Rusiji.

Na novinarsko pitanje da li jedan bataljon u Poljskoj, čak i uz korpus multinacionalnih snaga na severoistoku, u baltičkim zemljama, pruža sigurnost na koju se može računati, šef poljske spoljne politike je odgovorio da taj bataljon od 1.000 vojnika ima „odvraćajuću snagu” i da će „NATO doći u pomoć”. „U Poljskoj, to neće biti samo nekoliko hiljada, jer u nekim situacijama, čak i do 10.000 vojnika može doći do Poljske, što je značajan podsticaj za 100.000 vojnika poljske armije”, rekao je Vaščikovski napominjući da ti brojevi već imaju vojni značaj i da mogu da pomognu u sprečavanju graničnih sukoba ili pretnje hibridnim ratom, kao i da NATO neće dozvoliti otvorenu agresiju na Poljsku.

Ministar spoljnih poslova nije propustio priliku da naglasi da je poljski predsednik Andžej Duda, koji je ponikao iz evroskeptične konzervativne Stranke prava i pravde Jaroslava Kačinjskog, sredinom prošle godine ubedio generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga da alijansa mora da ide dalje od poslednjeg samita u Njuportu. Tada je nastala ideja „Njuport plus”, koja se zasnivala na ideji da se NATO ne ograničava samo na jedinice za brzo reagovanje, nego da se ustanovi stalno prisustvo na poljskoj teritoriji, što je i dogovoreno na samitu u Varšavi 8. i 9. jula.

Ovako dobre odnose Poljska, međutim, nema sa EU. Naprotiv, briselska administracija nadgleda stanje demokratije i odnos novih vlasti prema medijima, sudijama i državnom aparatu. Od oktobra prošle godine opozicija u Poljskoj organizuje stalne proteste, nezadovoljna čistkama koje sprovodi vlada Kačinjskog, koji je doduše „samo” poslanik, ali se smatra da rukovodi državom.

Poljska, koja je šesta po veličini ekonomija EU i jedan je od strateških partnera NATO-a, pored poteza koje ne odobrava Brisel, ipak je u aprilu uvela državne subvencije „500+” zlota po detetu (oko 113 evra). Izveštaj svetske revizorske kuće „Prajs voterhaus Kupers” pokazuje da Poljska nudi najviše državne subvencije po detetu od bilo koje centralne i istočne evropske zemlje u EU. Ali je to ipak manje nego u Francuskoj, koja pruža 130–167 evra mesečno, Irske, koja obezbeđuje 135 evra i Nemačke gde se dobija od 184 do 215 evra po detetu.

Uprkos pojedinačnim kritikama da žene sada više uopšte nemaju interes da rade, ni opozicija, inače veoma agilna u kritici vlade – nema šta da kaže na ovu odluku. Iako ekonomisti tvrde da su subvencije za decu preveliko opterećenje za budžet (procenjeno je da iznose 23 milijarde zlota godišnje), istraživanja pokazuju da je popularnost vladajuće stranke, uprkos pritiscima iz EU, na nivou između 35 i 40 odsto, otprilike na istom nivou kao u vreme pobede na parlamentarnim izborima u oktobru prošle godine sa 38 odsto glasova.

Stranka prava i pravde je uvođenjem ovih subvencija ispunila predizborno obećanje da će obezbediti veću ekonomsku pravednost i oživeti nacionalni ponos. Kako je izvestio Rojters, ovaj potez se uklapa i u promociju tradicionalnih vrednosti u pretežno rimokatoličke zemlje i pokušava povećati natalitet. Subvencije za decu imaju cilj da pomognu 2,7 miliona porodica u zemlji od 38 miliona ljudi. Poljska je 2004. godine postala članica EU, a vlada Kačinjskog se ovom merom odužila siromašnim stanovnicima, koji su bili zanemareni tokom vladavine proevropske Građanske platforme (koja je vodila Poljsku od 2007. godine) i koji su glasali za njegovu stranku.

Preuzeto sa: http://www.politika.rs