“Афера Хвар”: Делузија сарајевских политичара – Јелена Марковић

Facebook
Facebook
YOUTUBE
YOUTUBE
Follow by Email

Сарајевским политичарима циљ је да се компромитује било каква сарадња Републике Српске и представника хрватског народа како у Федерацији и Босни и Херцеговини, тако и у Републици Хрватској, због тога се фабрикују и преко подобних људи пласирају разне приче попут “афере Хвар”, оцењују саговорници РТ Балкан.

Наиме, у ауторском тексту пензионисаног припадника Војне обавештајно-сигурносне службе Оружаних снага БиХ Едина Субашића, о састанку председника Републике Српске Милорада Додика и председника Хрватске Зорана Милановића створна је готово научнофантастична прича, на којој би му позавидели многи сценаристи.

Према његовим “информацијама из обавештајних кругова” два председника састала су се на Хвару, како би Додик “по налогу” председника Србије Александра Вучића затражио од хрватског колеге да својим утицајем на загребачком Општинском суду заустави извршење правоснажних пресуда америчког суда против Србије и РС по тужбама жртава “геноцида” из Босне и Херцеговине и Хрватске.

Генерал-мајор у пензији Митар Ковач, оснивач и директор Евроазијског безбедносног форума указује да се читава ствар мора сагледати из више углова.

Морамо поћи, наводи Ковач, од тога који су интереси политичког Сарајева, односно водећих бошњачких странака, које су по питању својих националних интереса готово идентичне, без обзира да ли су на власти или у опозицији.

“Бошњачки политичари сматрају БиХ у целини својим ‘власништвом’, док Хрвате у кантонима у ФБиХ и Србе у РС посматрају као ‘закупце’ земље на којој живе. Крајње власништво, према њиховом мишљењу, имају ти екстремни политички кругови. Њихов идеал је унитарна Босна, без националних права и Срба и Хрвата”, указује наш саговорник.

Према његовим речима, циљ сарајевских политичара “је да се искомпромитује било каква стратешка политичка сарадња у БиХ, између РС и представника хрватског народа, како у ФБиХ тако представника појединих кругова власти у Хрватској”.

Овај вид пласирања непроверених информација, тврди Ковач, покушај је да се створи анимозитет између Срба и Хрвата, те да се врате “на те ратне године”. 

“Није спорно да постоје ти захтеви за обештећење, али је спорно да они добијају политичку димензију и да буду искоришћени, а све на штету Републике Српске, Србије и целокупног српског народа”, истиче Ковач.

У овој служби нема пензије

Није тајна да Балканци воле теорије завере, посебно ако долазе из “обавештајних кругова” и од “добро обавештених извора”, зато не чуди што је један од најгледанијих филмова на овим просторима, “Балкански шпијун”, заправо живот многих људи, па завере виде свугде око себе, чак и онде где их нико други не види, или им је можда у интересу да “заверу” пласирају у јавни простор и тако узнемире народ.

Намера од које сарајевски екстремисти не одустају је јасна, али је и доказ да ипак тај амерички суд којим Бошњаци покушавају да манипулишу нема глобалну надлежност.

“Могло би само доћи до тога да се специјалним операцијама, преко западних центара моћи врши својеврсни притисак на Србе и Републику Српску. То је, међутим, могуће само у њиховим сновима. Тако нешто вероватно не жели да предузме ни Америка преко званичних институција, нити већина водећих земаља Запада”, наглашава наш саговорник и додаје:

“То су спекулације човека који јесте био у обавештајним круговима, али овако нешто није обавештајни рад, већ спекулације попут оних још из деведесетих. То су радили многи који су били у бошњачким обавештајним службама. Пензионисани кадрови тих служби и даље су у функцији политичког ислама, односно у функцији сарајевских политичара.”

Бошњаци знају, објашњава Ковач, да сарадња Додика, као представника Срба, не само у РС, већ и у целој БиХ и Драгана Човића, лидера ХДЗ-а у БиХ, иде у прилог томе се афирмишу односи у складу са Дејтонским споразумом: равноправност сва три конститутивна народа и равноправности односа ентитета.

Чворовићи свих кантона – уједините се

Поруке које су председници Хрватске и РС послали са Хвара су биле политички зреле и показале су вољу да се гледа у будућност. Додик је показао жељу да се још више заложи за припаднике хрватске националне мањине у БиХ, која чак нема ни свог представника у Председништву БиХ, већ је њихов члан председништва онај који је изабран гласовима Бошњака и практично је други бошњачки члан. Самим тим, Хрвати у БиХ су у веома незавидном положају.

Страх Сарајева од сарадње Срба и Хрвата проистиче можда и из тога што би јачањем положаја Хрвата у Бих, Бошњаци изгубили “већину” у Председништву БиХ, премда се и не одлучује већином, већ консензусом.

Ипак, пропаганда је значајан фактор, за Сарајево и пресудан, како би се међународној заједници представило да су “Срби једини против” и да “Срби коче одлуке”, али и да су “Срби изоловани”. Када би Хрвати имали свог легитимног представника, таква пропаганда више не би могла да се ствара, зато Бошњаци чине све да до тога не дође.

“Хрвати никада неће одустати од свог циља, а то је потпуна афирмација положаја и права хрватског народа у БиХ”, указује Митар Ковач, подсећајући даа су Хрвати и пре Дејтонског споразума и БиХ имали Муслиманско-хрватску федерацију, где је у самом називу истакнута равноправност народа, које сада нема. 

Професор Милош Шолаја са бањалучког ФПН-а оцењује за РТ Балкан да је овај текст написан у циљу стварања конфузије и панике у народу.

“Наплата обештећења је правно питање међународног индивидуалног карактера и свака политичка манипулација је покушај стварања конфузије, како би се реализовали неки бошњачки ратни и политички циљеви”, поручује професор политикологије и истиче:

“У том смислу користи се непоуздана, непроверена и непотврђена информација пласирана у форми мишљења.”

Према професору Шолаји, ово је “поигравање, при чему губе демократија и људи, јер уноси конфузију, забринутост”.

 

Преузета са сајта: РТ Балкан

Facebook
Facebook
YOUTUBE
YOUTUBE
Follow by Email