У организацији Евроазијског безбедносног форум у просторијама Друштва српских домаћина 30. маја одржана је научна конференција под називом „Изазови европске безбедности – стање и перспективе“.

Циљ конференције је био да актуелну безбедносну ситуацију у Европи из више углова сагледају припадници академске заједнице и и за ова питања стручна и компетентна лица.

У раду конференције су учествовали професори универзитета, уважени стручњаци из различитих области и јавни делатници који су поднели излагања:

1. Деловање САД и Велике Британије на стање безбедности у Европи – проф. др Митар Ковач, директор Евроазијског безбедносног форума
2. Смисао и циљеви ширења НАТО пакта на Исток – проф. др Божидар Форца, генерал-мајор у пензији,  начелник Катедре безбедности на Факултету за пословне студије и право, Универзитет „УНИОН-Никола Тесла“ у Београду
3. Да ли је Русија извршила агресију на Украјину? – Александар Павић, политиколог
4. Енергетски аспекти европске безбедности и перспективе – Јелица Путниковић, Енергија Балкана, новинар
5. Украјинска криза – као израз сукобљености интереса глобалних сила – др Драган Петровић, научни саветник, Институт за међународну политику и привреду
6. Медијски аспекти хибридног рата на моделу Украјинске кризе – проф. др Слободан Рељић
7. Историјске претпоставке и домети европско-западњачке русофобије – проф. др Часлав Копривица, Факултет политичких наука Београд
8. Ризици и еко-безбедност у условима употребе оружја за масовно уништење – проф. др Раде Биочанин

Сажеци излагања учесника:

 Митар Ковач

ДЕЛОВАЊЕ САД И ВЕЛИКЕ БРИТАНИЈЕ НА СТАЊЕ БЕЗБЕДНОСТИ У ЕВРОПИ

Окончање Хладног рата, распад Варшавског пакта у јулу 1991. године и распад СССР-а, стратези на Западу, пре свега у САД и у Великој Британији, доживели су као велику победу и учинили све да очувају НАТО пакт, правдајући у међународној јавности смисао и суштину његовог опстанка. Како рационално објаснити да након 31 годину од нестанка Варшавског уговора постоји НАТО пакт и који је његов смисао у савременом свету? Порастом економске моћи Запада, НАТО је постао још агресивнија војно-политичка организација, коју користе отуђени центри моћи на Западу, у потрази за јефтиним ресурсима и новим тржиштима, кроз процес насилне глобализације. Америка и даље настоји да заједно са Британијом држи Европску унију под својом контролом, да је милитаризују како би постала послушан подсистем НАТО пакта. У том смислу предузете су опсежне мере стратешке контроле водећих држава ЕУ, пре свега Немачке и Француске. Отуд све ратоборније изјаве Немачке у погледу јачања војних способности и координације једноумља држава чланица ЕУ, као и других држава које су у процесу придруживања. Поред притиска на неутралне државе у Европи да постану чланице НАТО пакта, пре свега Финску и Шведску, наставља се са притисцима на Србију и БиХ да уведу санкције Руској Федерацији и постану део тзв. демократског света. Са удаљене “осматрачнице” САД и Велика Британија гурају Европу и Русију у рат са намером да он што дуже траје и да се изграде „дубоки“ровови који ће спречити даљу нормалну сарадњу у Европи и омогућити подизање “челичне завесе” од Балтика до Црнога мора. Подела Европе била би велика несрећа са неслућеним последицама. Решење јесте у уклањању те тзв. Гвоздене завесе и омогућавању нормалне сарадње и развоја на целокупном евроазијском простору, мимо реметилачког утицаја САД и Велике Британије. Угрожавање безбедности у Европи снажно се рефлектује на Р. Србију, Р. Српску, Р. Црну Гору и виталне српске националне интересе.

 

Божидар Форца

СМИСАО И ЦИЉЕВИ ШИРЕЊА НАТО НА ИСТОК

НАТО је формиран од стране 10 европских и две северноамеричке државе 1949. године, с циљем одржавања мира и безбедности у евро-атланском простору, како стоји у Споразуму из Вашингтона. Међутим, стварне циљеве формирања НАТО изнео је први Генерални секретар Алијансе британски генерал Лорд Исмај, на следећи начин: 1) Немачка под контролу, 2) Русе ван Европе и 3) Американце у Европу. Овај рад  је теоријски допринос осврту на ширење НАТО на исток, са два аспекта. Прво, да се илуструју тврдње Лорда Исмаја о циљевима формирања НАТО. Друго, да се покаже да је НАТО опстао као полуга моћи САД, а не као истински безбедносни форму, који је формиран као одбрамбени савез у складу с чланом 51. Повеље УН. Основна хипотеза у истраживању гласи: Смисао и циљеви ширења НАТО на исток јесу непосредни исказ настојања  САД да владају светом применом свих средстава, а посебно силом. Општи закључак рада гласи: Ако је филозофија трагање за смислом живота и бивствовања, а наука трагање за истином, онда се смисао и циљеви ширења НАТО на исток не могу пронаћи ни у филозофији ни у науци, већ у практичном поступању и себичном интересу владања светом од стране најмоћније државе – САД.

 

Александар Павић

ДА ЛИ ЈЕ РУСИЈА ИЗВРШИЛА АГРЕСИЈУ НА УКРАЈИНУ?

Ако је, као што многи истакнути стручњаци тврде, садашњи сукоб у Украјини заправо глобални а не локални сукоб, онда је потребно адекватно га дефинисати. Ако се ради по мерилима успостављеним после Другог светског рата, највећи злочин је злочин против мира, из којег проистичу сви остали злочини који се дешавају у ратном сукобу који је уследио. Стога је важно што боље дефинисати агресију и агресора, јер ће то бити кључни фактор у одређивању сваког актера на међународној сцени. Основна питања која траже одговоре, односно прецизну дефиницију су: ко је на правој страни рата и историје, да ли се и коме се треба приклонити, шта су коначни циљеви дефинисане агресије?

 

Јелица Путниковић

ЕНЕРГЕТСКИ АСПЕКТИ ЕВРОПСКЕ БЕЗБЕДНОСТИ И ПЕРСПЕКТИВЕ

Енергенти су постали геополитичко оружје. У ери глобализације и међународне трговина, где дешавања (било позитивна или негативна) на једном тржишту ланчано изазивају поремећаје широм планете манипулација енергентима је постала моћно оружје, којим империјалистички настројени политичари покушавају и, нажалост, и успевају да управљају не само европским већ и светским енергетским токовима.

И пре рата у Украјини европска безбедност је угрожена јер су европски политичари дозволили да им званична политика Вашингтона диктира од кога ће убудуће куповати енергенте: природни гас, сирову нафту, па чак и угаљ и нуклеарно гориво, да им одређују хоће ли им партнери у градњи нуклеарних електрана бити руска или нека западна компанија. На први поглед се чини да је реч о политици САД према Русији али, угрожавањем енергетске безбедности Европе амерички политичари покушавају, и на жалост по Европљане, успевају да науде европским економијама, развоју европских држава, а последично и стандарду и бољитку грађана.

Како ће се енергетска криза развијати, хоће ли се предстојеће зиме Европа смрзавати без руског гаса, нафте и угља тешко је прогнозирати. Јер, геополитичка мантра, да се куповином руских енергената финансирају руска дејства у Украјини за сада има мало критичара. Својеврстан глас разума у овом хорском нападу на руске енергенте долази од мађарског политичара Виктора Орбана, који Европу и свет упозорава да неће да се, на штету мађарских грађана и привреде одрекне увоза ових стратешких сировина из Русије.

Пред Европом је, заправо, одлука да се озбиљно позабави својом енергетском безбедношћу. А то питање могу решити само ако донесу геополитичке одлуке засноване на интересу својих грађана.

 

Драган Петровић

УКРАЈИНСКА КРИЗА – КАО ИЗРАЗ СУКОБЉЕНОСТИ ИНТЕРЕСА ГЛОБАЛНИХ СИЛА

Украјина је идентитетски подељена земља, посебно изражено по регијама. Парламентарна демократија и извесно поверење у институције државе су биле гарант друштвеног мира све до избијања велике кризе крајем 2013. и почетком 2014. године. Украјинска криза се продубила након немира и пуча фебруара 2014. те оружаног сукоба који се потом развио. У протеклих осам година није дошло до потпуног смиривања ситуације, напротив противречности су расле како на унутрашњем, тако и на спољњем плану. Нарочито се од јесени 2020. напетости повећавају како у самој Украјини тако и према Русији, паралелно са доласком на чело САД Џозефа Бајдена. Тиме се почетком 2021. стварају предуслови за екстремно заоштравање украјинске кризе, чиме она поново добија међународни карактер и озбиљно угрожава регионалну и европску безбедност. Војни сукоб са Русијом од 24. фебруара 2022. се надовезује на нерешене проблеме и нарасле противречности које су се претходних година развијале.

 

Слободан Рељић

МЕДИЈСКИ АСПЕКТИ ХИБРИДНОГ РАТА НА МОДЕЛУ УКРАЈИНСКЕ КРИЗЕ

У Украјини су медији кориштени као оружје на начин који је већ опробан и увежбаван у југословенском сукобу, ирачком рату, Либији, Сирији… Ту су средства масовне комуникације потпуно трансформисана у – оружје дезинформисања. Људска потреба за Истином се игнорише до крајњих граница. Успешност тог метода је – кад је с другу страну велика и организована сила као Русија – била неупоредиво слабија. Учинковитост је знатна само на Западу где је то пре свега служило подгрејавању хистеричној русофобији. У медијској сфери то је само наставак процеса промене улоге медија у друштву, од нечега што је служило ослобођењу појединца у средства за успостављање тоталитаризма.

 

Часлав Копривица

ИСТОРИЈСКЕ ПРЕТПОСТАВКЕ И ДОМЕТИ ЕВРОПСКО-ЗАПАДЊАЧКЕ РУСОФОБИЈЕ

Да би се разумјели актуални геополитички потезе и усмјерености на релацији Запад – Русија, потребно је бацити свјетлост на међукултуралне предиспозиције за перцепцију других, из чега проистичу и наклоности ка одређеном начину стратешког дјеловања према њима. У случају односа Европе, односно Запада и Русије, уколико се он посматра у склопу текуће кризе у бившој Украјини, историјски дубоко усађена русофобија представља основу за разумијевање прављења од бивше совјетске републике геополитичког мостобрана за наступање ка Русији, као што и, с друге стране, управо из оквира вишестољетне традиције европске антируске ксенофобије треба тумачити тотални пропагандни рат против Русије који је Запад отпочео 24 фебруара ове године. Освјетљавању тога биће посвећен овај прилог.

 

 Закључци и поруке са конференције „Изазови европске безбедности – стање и перспективе“:

1. Запад је извршио хибридну агресију на Руску Федерацију а Украјинска криза је само модел злоупотребе ресурса те државе у функцији наставка похода НАТО пакта на исток.
2. Специјална војна операције Руске Федерације у Украјини се не може окарактерисати као агресија већ као дефанзивни одговор на рушење постхладноратовског поретка од стране НАТО пакта и његовог агресивног ширења до самих граница Руске Федерације.
3. Смисао ширења НАТО пакта на исток јесте повлачење „гвоздене завесе“ Запада према Руској Федерацији и држање Европске уније под контролом од стране САД и Велике Британије.
4. НАТО пакт настоји све више да се афирмише као политичка организација која се шири са повећањем војне моћи ради обезбеђивања глобалне доминације САД.
5. САД и Велика Британија милитаризују ЕУ, врше притисак на неутралне државе Шведску, Финску и Србију да се определе и сврстају на страну НАТО пакта.
6. САД применом санкција према Руској Федерацији, посебно енергетски, привредно и социјално угрожавају будућност развоја Европе и њену енергетску безбедност.
7. Медијске лажи и пропаганда Запада су утемељене на гебелсовској пракси и наративу жељене стварности.
8. Запад је развио непримерене и нечасне форме и садржаје русофобије који се испољавају кроз различите садржаје људске делатности од привреде, безбедности, економије, образовања, спорта и слично. Русофобија Запада превазишла је у многим аспектима нацистички наратив.
9. Еколошки изазови за европску и глобалну безбедност постају све већи у условима пандемије Корона вируса и употребе оружја за масовно уништење.

 

Видео снимци комплетних излагања учесника су на сајту Евроазијског безбедносног форума: https://www.eabezbednost.org/, и на YuoTube каналу: https://www.youtube.com/channel/UCOZ8ytE20J7LX_JoBWoExPw?view_as=subscriber.