У организацији Безбједноснoг форумa Бања Лука у Конгресној сали хотела Видовић у Бања Луци 24. 05. 2024. године одржана је научно стручна конференција под називом „Угрожавање виталних националних интереса Републике Српске и српског народа у БиХ“.

Циљ конференције је био да актуелну безбједносну ситуацију у Републици Спској и БиХ из више углова сагледају припадници академске заједнице и стручна и компетентна лица за ову материју те дају  своја виђења, оцјене и приједлоге за превазилажења проблема који би могла да буду усмјерење за дјеловање државног руководства и осталих структура државе а све са циљем да се из настале ситуације изађе са што мање лоших посљедица и у пракси примијене што повољнија рјешења.

У раду конференције су учествовали професори универзитета, уважени стручњаци из различитих области и јавни дјелатници који су поднијели излагања:

1. Дјеловање ЕУ према БиХ, Р. Српској, ФБиХ и правима конститутивних народа – проф. др Драган Петровић, Институт за међународну политику и привреду Београд
2. Улога НАТО пакта у примjени и спровођењу Дејтонско – Париског  мировног споразума –проф. др Митар Ковач, Безбједносни форум Бања лука
3. Преношење и одузимање надлежности Р. Српске од стране тзв. високог представника  –проф. др Остоја Барашин, ректор НУ БЛ
4. Удружени непријатељски подухват против Републике Српске– проф. др Слободан Жупљанин, декан Факултета за безбједност и заштиту НУ БЛ
5. Значај локалног нивоа власти за одбрану територије и имовине Републике Српске– др Дарко Матијашевић, политичар
6. Међународни кривични трибунал за бившу Југославију у функцији историјског ревизионизма –Мирко Тривић, потпредсједник Организације старјешина ВРС

У дискусији која се развила након подношења реферата учествовали су:

• Стаменко Новаковић, пензионисани генерал Војске Републике Српске и
• проф. др Брацо Ковачевић, пензионисани професор Униветрзитета у Бањалуци.

Због непланираних службених обавеза др Ненад Стевандић, проф. др  Врањеш Невенко, Џевад Галијашевић и Лука Петровић, дипл. инж нису учествовали у раду конференције иако су били најављени. 

 Сажеци излагања учесника:

 проф. др Драган Петровић

 ДЕЛОВАЊЕ ЕУ ПРЕМА БИХ, РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ, ФЕДЕРАЦИЈИ БИХ И ПРАВИМА КОНСТИТУТИВНИХ НАРОДА

У раду се анализира однос Европске уније протеклих година, према Босни и Херцеговини. Та политика има своје основе у начелном поштовању Дејтона, и тежњи да се Босна и Херцеговина држи у орбити преговора ка „европском путу“.

Реално Босна и Херцеговина има мале шансе да у догледном периоду постане чланица Европске уније. Са друге стране у питању је геополитичка заинтересованост западних и европских структура да се простор Балкана у целини налази под њиховим кључним утицајем. Међутим, у сенци украјинског сукоба и појачавања противречности у свету јачање мултиполаризма доводи у питање неприкосновену доминацију Запада. У раду се посебно третира позиција Републике Српске и српског народа у целини. 

 проф. др Невенко Врањеш

УТИЦАЈ ОДЛУКА УСТАВНОГ СУДА НА ПОЛИТИЧКИ И ПРАВНИ СИСТЕМ

БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ И РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Уставни суд Босне и Херцеговине је уставом прописана институција. Устав Босне и Херцеговине посветио је Уставном суду један од укупно  дванаест чланова прописујући његов састав, процедуре рада, надлежност као и карактер његових одлука. Настанак, постојање и рад овог суда прати читав низ специфичности које нису својствене уставним судовима данашњице. Наведено се односи на уплив прецедентне праксе у рад суда, промјену утврђене праксе, начин рада и одлучивања, присуство судија страних држављана и нарочито доношење таквих одлука које су имале утицај на моделовање постојећег политичког и правног система.

Предмет овог рада је утицај одлука Уставног суда на политички и правни систем Босне и Херцеговине и Републике Српске. Рад полази од чињенице да је Уставни суд Босне и Херцеговине кроз своје готово тродеценијско постојање умјесто заштитника устава постао његов реформатор доносећи одлуке које су не само утицале на Устав већ и на мировни споразум у цјелини, а тиме и политички и правни оквир функционисања Босне и Херцеговине и њених ентитета, а чини се нарочито Републике Српске.

Рад сагледава уставни положај Уставног суда БиХ, а потом анализира његове одлуке у предметима који су имали најизразитије импликације на политички и правни поредак Босне и Херцеговине и Републике Српске. Другим ријечима, анализира се пракса Уставног суда Босне и Херцеговине у предметима који су имали импликације на дејтонску структуру Босне и Херцеговине.

 проф. др Слободан С. Жупљанин

 УДРУЖЕНИ НЕПРИЈАТЕЉСКИ ПОДУХВАТ ПРОТИВ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Босна и Херцеговина је земља која је састављена од два ентитета, Брчко Дистрикта и три конститутивна народа и као таква је изузетно компликоване уставноправне структуре, замршених политичких односа и великог степена нетрпељивости и нетолеранције међу три конститутивна народа. Бременита је бројним проблемима у свим областима живота и рада. И поред јасно дефинисаних надлежности у Дејтонском мировном споразуму и Уставу БиХ, са нивоа БиХ, из непосредног окружења и дијела тзв. међународне заједнице су присутни стални насртаји на надлежности Републике Српске, а најрадикалнији захтјеви иду у правцу потпуног девастирања и нестанка Републике Српске.

Ради се, сасвим сигурно, о удруженом непријатељском подухвату ретроградних снага из Федерације Босне и Херцеговине (Ф БиХ), неких земаља из окружења, прије свега тзв. „Велике Хрватске“, земаља qвинте (САД, Велика Британија, Њемачка, Француска и Италија) и већине чланица НАТО пакта, којима је заједнички циљ стигматизација, а затим укидање, односно нестанак Републике Српске и српског народа.

Олако занемаривање историјских и тренутних околности у БиХ често наведе поједине стране факторе да помисле да би централизованија, унитарна БиХ могла бити успјешна уколико би се само поједини бучнији хрватски или српски лидери могли обуздати. Међутим, све је очигледније, чак и многим најоданијим поборницима СДА из међународне заједнице, да су те илузије не само погрешне, него и деструктивне. Стране које настављају да за нефункционалност БиХ окривљују поједине политичаре или дејтонски устав тиме стварност изврћу наглавачке. Главни узрок дисфункционалности БиХ није заоштрена реторика или структура дејтонске формуле, већ упорно одбијање СДА да прихвати и придржава се дејтонских одредби које конститутивним народима налажу равноправност у вршењу власти.

Овај рад има за циљ да идентификује узроке и мотиве таквог дјеловања, испољене начине и методе дјеловања, те реалне могућности одбране Републике Српске и српског народа у условима и процесима настајања новог свјетског поретка, заснованог на мултиполаризму, равноправности и међусобном уважавању и сарадњи, те поштовању свих народа и земаља, неовисно од њихове величине, економске моћи, расне и вјерске припадности и сл.

Мирко Тривић

МЕЂУНАРОДНИ КРИВИЧНИ ТРИБУНАЛ ЗА БИВШУ ЈУГОСЛАВИЈУ У ФУНКЦИЈИ ИСТОРИЈСКОГ РЕВИЗИОНИЗМА

(МКТБЈ у функцији историјског ревизионизма с циљем „сакаћења“ Србије и Српског народа)

Распад СФРЈ и „програмирани“ ратови као „нус појава“ развоја демократије по Америчком рецепту, на просторима и државама ван зоне НАТО контроле и утицаја, до рушења Берлинског зида, произвели су трагичне сукобе и страдања народа на простору СФРЈ.  Игре водећих и  великих сила, нарочито Европе и САД, учешћем у медијацији и „демократском“ мирном рјешавању започетог процеса (и уз њихов пресудан утицај) распада СФРЈ произвеле су трогодишњи грађански рат у БиХ, као највећу ратну трагедију  у Европи послије 2. Свјетског рата.

Планским вођењем пропагандног рата и послије прекида ратних сукоба и потписивања Мировног Уговора у Дејтону 1995. године између страна учесница у сукобу, уз гаранције великих сила и двије сусједне земље (СРЈ и Хрватска), које су директно заинтересоване за рјешење кризе и прекид ратног сукоба, овај рат још није завршен.

Користећи своја „историјска“ искуства у експлоатацији резултата  трагичних сукоба на различитим географским просторима и државама, „велики“ остављају или уграђују рјешења у Мировне уговоре, која им пружају могућност даљег управљања токовима изградње државе и остваривања утицаја на постизање циља због кога је криза изазвана и рат почео. Свакако, не  пропушта се пројектовање и одређивање одговорности страна у ратном сукобу, ради остваривања улоге (са позиција силе и моћи) снага за стабилизацију и имплементацију потписаног Уговора. За реализацију ових циљева правовремено и плански се успостављају одговарајући инструменти за то. У овом случају, већ у  почетној фази рата у БиХ ЈНА и Срби  добијају улогу кривца за рат, успостављен је механизам за дефинисање одговорности (криваца и агресора) за поступке у вођењу оружане борбе и рата у форми Међународниг кривичног суда за бившу Југославију (МКТБЈ), а на крају рата, Мировним Уговором је успостављена функција овлаштеног Међународног представника за контролу и спровођење мира, тзв. Високи представник.

У завршној фази рата, јула мјесеца 1995. године, послије изведене операције „Криваја-95“, вођене за раздвајање и свођење Енклава Сребреница и Жепа у Резолуцијама УН дефинисане границе а завршила се елиминацијом Енклаве Сребреница, МКТБЈ подиже оптужнице против највиших политичких и војних вођа српског народа за учињене ратне злочине у том рату, чији садржаји се „прекрајају“ до жељеног и потребног модела за изрицање пресуда, које по правилима тог суда представљају Модел и прецедентни доказ за кривицу српских политичких и војних вођа, на свим положајима у постојећој хијерархији организовања Институција државе и војске.

Овај рад/саопштење има за циљ да укаже на постојање и примјену припремљених Пројеката од стране „великих сила“ за изазивање криза, управљање њиховим токовима и примјену адекватне методологије за њихово „рјешавање“ у складу са пројектованим циљевима којима се остварују њихови интереси, користећи наново и плански успостављене и већ расположиве инструменте за то. 

 Сви радови са Конференције ће бити објављени у посебном зборнику радова или у часопису Безбедносни форум бр. 2/2024 који ће изаћи крајем 2024. године.

На крају Конференције проф. др Митар Ковач је дао закључак о одржаном скупу и констатовао да се могу исказати општи – закључни ставови:

1. Недвосмислени је закључак да су у БиХ угрожени витални национални интереси Републике Српске и српског народа.
2. Република Српска треба да изгради јединство око виталних националних интереса и њихове одбране.
3. Одговор на угрожавање виталних националних интерса треба остварити у свим областима дјеловања државе.
4. Потребно је пронаћи државни одговор на резолуцију Уједињених нација о такозваном геноциду у Сребреници ради уређења односа односа између републике Српске и Федерације БиХ у складу са Дејтонско – Париским мировим споразумом.

 

Петко Рашевић