Стевандић: Американци и њихови иду на убрзавање – могу изазвати блокаду седам министарстава

Facebook
Facebook
YOUTUBE
YOUTUBE
Follow by Email

Додик мисли да нисмо подељено друштво, али мислим да може доћи до поделе не само политичким путем на изборима, него и демонстрацијама и нападима на институције или чак и преко немира после којих би уследиле санкције, фискална нестабилност, блокада институција РС, блокада међународних споразума

За шест месеци би било блокирано седам министарстава, онемогућила би се фискална стабилност (исплата зарада), а оптужба би била да смо сви ми криминалци јер смо све уништили

* Америчка политика на Балкану последњих месец дана невиђено вежба мишиће и притиска папучицу гаса. Никада се није десило да се амбасадор и Палмер два дана пред демонстрације сликају са лидерима који их организују, а истовремено упућују најгору могућу претњу Додику и свима осталима у РС

Сигурно је да улазимо у озбиљно убрзање. Током последње посете Палмера, рад наше ад хок групе за изборни закона су посетили и Палмер и Нелсон и Сатлер и делегација Оебса, а ми смо само ад хок група. Е, толико им је битно да они детерминишу Изборни закон, јер би на тај начин контролисали изборни процес – било скенерима или нечим другим. Иде јако убрзање!

______________________________________________________

       У БАЊАЛУЦИ је одржана конференција „Унитаризација и исламизација БиХ – узрок нове кризе“ на којој је лидер Уједињене Српске др Ненад Стевандић упозорио да се догађаји у БиХ згушњавају и могу бити непредвидљиви и опасни.

       Ево његовог излагања:

       „Од Дејтонског споразума, паралелно са губитком позиција и институција Републике Српске развијала се свест о потреби чувања самосталног наступа и доношења самосталних одлука, па и најтеже одлуке о самоопредељењу по праву УН.

       На Дан УН, покушаћемо да закажемо седницу Народне Скупштине и да самоопредељење промовишемо кроз права која даје Повеља УН.

       Једини проблем против кога нисмо могли да се изборимо јесу Уставни суд и Високи представник – то су једине две институције где не постоји заштита виталног интереса, која је укорењена у Уставу БиХ и подразумева сагласност народа.

       Те две институције су, дакле, противне Европској конвенцији о људским правима Повеље УН.

       У овим оквирима дејстава се креће наш покушај повратка надлежности.

       У последњих десетак дана смо почели да говоримо о могућности да поништимо сагласности за пренос надлежности, а докле год те надлежности нису постале део Устава БиХ – а нису! – оне су још у фази преноса.

       У фази преноса имамо могућност да донесемо одлуку. Можда је не можемо спровести, али је можемо донети да буде на снази!

       Алија Изетбеговић је шест дана пред смрт рекао да су Хрвати направили државу тако што су почели 1941. кад је најјача сила онога света, Трећи Рајх, стајао иза њих, а довршили 1995, када је тадашња најјача сила тадашњег света стајала иза њих.

       Поручио је Бошњацима да су обавили пола посла, а да је друга половина остала обавеза. Кроз насиље Бакира Изетбеговића, наставља се мисија са обавезом да ми једног дана прођемо као Срби у Хрватској.

       Та политика је оснажена и медијском и интелектуалном подршком у Сарајеву. Ми то не можемо променити осим креирањем такве ситуације да не будемо жртве тога процеса.

       Хрватска политика никада није преболела укидање заједнице Херцег-Босне, Вашингтонским споразумом који су потписали Изетбеговића и Туђман.

       Бошњаци су као бројнији надвладали у институцијама, а Хрвати постали поданици. Немају шансе да изаберу хрватског члана Председништва као представника свог народа,  него су упали у процес у коме им то бирају Бошњаци (то се десило са Жељком Комшићем).    Жеља Хрвата је да прво поврате могућност да сами бирају своје официјелне представнике, јер би тако спречили рапидан пад испод 15 одсто и приближавање националној мањини.

       Са тог принципа, Хрвати нису гледали благонаклоно ни развлашћивање Републике Српске.

       На затвореним политичким састанцима се често буним зашто подилазимо хрватском политичком фактору, али дубоко разумем да Република Српска не сме имати два противника и да некада треба попуштати.

       С тим да не мислим да им треба дати медијско преимућство, односно, треба им дати онолико простора колико је то стварно потребно, а не више, јер ћемо имати контраакцију са друге стране.

       Нова геополитичка стварност, у којој сва три народа имају своје тежње, у многоме је промењена.

       Данас је немогуће увести санкције ЕУ, пошто су и Мађари и Пољаци рекли да неће подржати санкције против Додика. Све се заснива на појачавању америчких санкција, што је најавио Ескобар и на евентуалним санкцијама Немачке и Велике Британије.

       Ако оне то ураде, а не подрже их друге земље Квинте, то ће значити да се распала Квинта!

       Зато не можемо рећи да се није указао наш стратешки простор. Наш проблем је што га не користимо.

       У нашем политичком амбијенту недостаје део геополитичког знања. Зато имамо ову конференцију. 

       Када је реч о политичком јединству, друштво је подељено. Видели смо најављене митинге. С једне стране је заштита интегритета приватне телевизије, а са друге испуњавање жеља америчкој политици на Балкану, која у последњих месец дана невиђено вежба мишиће притискајући папучицу гаса.

       Никада се није десило да се амбасадор и Палмер два дана пред демонстрације сликају са лидерима који организују демонстрације, а истовремено упућују најгору могућу претњу Додику и свима осталима у РС.

       Тако радикалних притисака никада није било. Долазила је Кетрин Ештон, али није било овако.

       Мислим да је на делу убрзање историје, људима се импутира бес. Нисам могао да верујем да ће афера око кисеоника направити оволико зле крви.

       Додик мисли да нисмо подељено друштво, али мислим да може доћи до поделе не само политичким путем на изборима, него и демонстрацијама и нападима на институције или чак и немира после којих би уследиле санкције, фискална нестабилност, блокада институција РС, блокада међународних споразума.

       За шест месеци би било блокирано седам министарстава, онемогућила би се фискална стабилност (исплата зарада), а оптужба би била да смо сви ми криминалци јер смо све уништили.

       Сигурно је да улазимо у озбиљно убрзање. То се видело када су на седнице радне групе за Изборни закон, чији сам члан, почели да долазе амерички амбасадор, Сатлер и директорка Политичког одела ЕУ Елизабет Томшинац.

       Током последње посете Палмера, рад наше ад хок групе су посетили и Палмер и Нелсон и Сатлер и делегација Оебса, а ми смо само ад хок група. Е, толико им је битно да они детерминишу Изборни закон, јер би на тај начин контролисали изборни процес – било скенерима или нечим другим.

       Иде јако убрзање!

 

Преузето са сајта ФАКТИ

Facebook
Facebook
YOUTUBE
YOUTUBE
Follow by Email