Округли сто „СТРАТЕШКИ ИЗАЗОВИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ И ПЕРСПЕКТИВЕ“ – Петко Рашевић

Facebook
Facebook
YOUTUBE
YOUTUBE
Follow by Email

У складу са досадашњом праксом и настојањем да се на најзначајније теме друштва изнесу виђења и ставови представника академске заједнице и одговори  на актуелне изазове у организацији Безбједносног форума Бања Лука 08. 11. 2022. године одржан је научни скуп – округли сто под називом „Стратешки изазови Републике Српске и перспективе“.

Скуп је одржан у Конференцијској сали хотела Видовић, учествовало је седам излагача који су дискутовали по сљедећим темама:

  1. Стратегија ЕУ према ј/и Европи и однос према Дејтонско-париском мировном споразуму – мр Гостимир Поповић, војнополитички аналитичар, Безбједносни форум Бања Лука
  2. Однос регионалних сила и суседних држава према БиХ у оквиру актуелне кризе – др Драган Петровић, научни савјетник, Институт за међународну политику и привреду Београд
  3. Високи представници и њихова улога у креирању стања у БиХ – др Дарко Матијашевић, амбасадор
  4. Заштита српске имовине и имовинска права Срба у поступку евидентирања непокретности у ФБиХ, те злоупотреба тих права  – Радован Грајић, Републички секретаријат за расељена лица и миграције
  5. Унитаризација БиХ под плаштом изградње грађанске државе – проф. др Митар Ковач, директор Безбједносног форума Бања Лука
  6. Јединство политичких субјеката у одбрани виталних националних интереса Републике Српске у дејтонској структури БиХ – проф. др Остоја Барашин, ректор Независног универзитета Бања Лука
  7. Очување српског идентитета и јединства – основа опстанка српског народа (осврт од Берлинског конгреса до данас) – проф. др Милоје Пршић, историчар, Београд

 Сажеци излагања учесника:

Мр Гостимир Поповић

СТРАТЕГИЈА ЕУ ПРЕМА Ј/И ЕВРОПИ И ОДНОС ПРЕМА ДЕЈТОНСКО-ПАРИСКОМ МИРОВНОМ СПОРАЗУМУ

Европска унија према југоистоку Европе нема усаглашен ни терминолошки однос а камоли било какву врсту стратегије. При томе има врло негативан однос према српском народу и његовим системима. То је посебно изражено у односу према примени Дејтонско-париског мировног споразума, при чему се надлежности Републике Српске настоје минимизирати а форсирају се многе непотребне заједничке институције. При томе стално напомињу “дух” споразума док је оно што је написано врло често стављено у страну. Променом односа према РС у правцу истине и поштовања може допринети развоју поверења и стабилности у целом региону

 

др Драган Петровић, научни савјетник

ОДНОС РЕГИОНАЛНИХ СИЛА И СУСЕДНИХ ДРЖАВА ПРЕМА БИХ У ОКВИРУ АКТУЕЛНЕ КРИЗЕ

Украјинска криза има шири одјек на европски континент, укључујући и подручје Балкана. Дугорочно посматрано, разрешење украјинске кризе имаће велики значај за одржање и развој мултиполарног света, као и ситуације у свету, Европи и региону. Посматрано краткорочно, српски фактор ће се наћи у специфичној позицији: са једне стране интересовање великих сила ће бити нешто склоњено са фокуса балканске политике. Са друге стране остаће постојани притисци да се ситуација у региону обликује по геополтичким интересима великих сила. То се посебно односи на атлантистички и утицај ЕУ, који нису наклоњени српском фактору по најважнијим геополитичким питањима. Ту је важан положај Републике Српске као државотворног ентитета у оквиру Босне и Херцеговине, као и Косова и Метохије, јужне српске покрајине која се од западних центара моћи тежи претворити у независну државу. У Црној Гори долази до слабљења монтенегријског концепта, али са друге стране није још успостављен нови доминирајући концепт. Србија, Република Српска би и у садашњим међународним околностима, требале тежити свом културном повезивању и повећавању међусобне економске сарадње.

 

Радован Грајић

ЗАШТИТА СРПСКЕ ИМОВИНЕ И ИМОВИНСКА ПРАВА СРБА У ПОСТУПКУ ЕВИДЕНТИРАЊА НЕПОКРЕТНОСТИ У ФБИХ, ТЕ ЗЛОУПОТРЕБА ТИХ ПРАВА

Људска права Срба у Федерацији БиХ су евидентно нарушена из разлога што не постоји њихова заштита и што су им у погледу непокретности одузета права загарантована Уставом. Заштитом људских права и очувањем српске имовине у Федерацији БиХ је једна од гаранција очувања и опстанка Републике Српске, јер су ти Срби и њихова имовина залеђе Републике Српске и никако се не смију препустити безакоњу и самовољи које спроводе власти у Федерацији БиХ. Према подацима Министарства за људска права и избјеглице  БиХ, ван граница БиХ живи више од 1.350.000 лица које воде поријекло из БиХ ( што у односу на број становника представља 1/3 њене укупне популације). Истовремено, Свјетска банка процјењује да је 2005. године број емиграната са простора БиХ износио 1.471.594 лица што у процентима износи 37,7% укупне популације. Напомињемо да је1991. године на територији ФБиХ живјело је 541.530 Срба, а 2013. године само 56.550 Срба. Обзиром да се позиви и огласи у најави успостављања или замјени земљишних књига  објављују искључиво у медијима на територији ФБиХ, приступ тим информацијама нема 484.980 лица српске националности који су живјели на тој територији и полажу одређена права на непокретност. Територија ФБиХ чини простор од 26.087,53 км2, а од тога већинско српско становништво је 1991. године живјело на територији од 8.408,07 км2 или 32, 2%територије Федерације, а према подацима из пописа 2013. године на свега 4.991,46 км2 или 19,1% територије ФБиХ. Имајући у виду све ово и проблеме које имају Срби у Федерацији око уписа своје имовине у земљишне књиге и тзв. хармонизације података која се врши у Федерацији БиХ, као и свих неправилности, те дискриминаторског односа према Србима и накарадног Закона о земљишним књигама Федерације БиХ, било је неминовно да се свим Србима који имају имовину у ФБиХ дају нека упутства  и свакако покушаjу заштитити српски интереси свих Срба, ма гдје били, како би сачували и основно људско право, право на имовину. Закон не прописује никакве посебне рокове за почетак процеса успостављања нове земљишне књиге или замијене земљишних књига, нити уопште омогућава странкама било каквим позивањем или оглашавањем учешће у утврђивању  А „Пописног листа“ који садржава све податке о непокретностима. Онемогућено је спровођење члана 71. Закона о земљишним књигама ФБиХ, гдје је предвиђено да се сви власници непокретности информишу око усаглашавања грунтовнице и земљишне књиге, односно са термином јавног излагања непокретности. Законодавац је одлучио да у даљем поступку са заинтересованим странама комуницира путем средстава јавног локалног оглашавања, што ствара правну несигурност и немогућност успостављања или замијене земљишних књига о стварном стању власништва непокретности.

 

Проф. др Митар Ковач

УНИТАРИЗАЦИЈА БиХ ПОД ПЛАШТОМ ИЗГРАДЊЕ ГРАЂАНСКЕ ДРЖАВЕ

Тешко је рационално и објективно објаснити порекло мржње између Муслимана, а потом Бошњака, који су у основи српског порекла, и Срба православаца. За време краљевине Србије и Краљевине Југославије муслимани су пописивани као Срби мухамеданске вероисповести, што је било и сагласно историјским чињеницама.  То стање праведног националног и верског статуса муслимана нарушио је комунистички покрет у Другом светском рату јер им је придавао обележја и атрибуте нације, како би према Србима развијао нетрпељивост. Да би се могло довољно објективно анализирати и оценити актуелно стање политичких односа у БиХ, неопходно је поћи макар од националних интереса народа у грађанском рату 1992-1995. године. Тако се могу разумети односи актера и њихови односи данас, односно њихове већинске тежње у блиској будућности. Без те димензије није могуће разумети континуитет залагања политичких странака из реда бошњачког народа, које стално лобирају да се кроз промене и тзв. демократизацију друштва врши централизација власти, уз постепено преношење надлежности ентитета и кантона ради изградње “савремене грађанске државе” БиХ. У томе су већином сагласне странке националне и грађанске орјентације у Сарајеву. Такав однос политичких субјеката из политичког Сарајева према Србима и Хрватима и њиховим колективним правима, говори о томе да су политички представници Бошњака остали на позицијама ратних циљева из грађанског рата у БиХ. Срби и Хрвати то посматрају са великим подозрењем, неверицом и јасним определењем, већине својих политичких субјеката, да неће напустити модел конститутивности и права народа, која су гарантована и предвиђена Дејтонским споразумом. Проблем постаје већи када се у унутрашње односе у БиХ умешају страни интереси, које тежишно заступају земље Квинте, ЕУ и НАТО пакта, кроз рад и одлуке тзв. високог представника и Уставног суда БиХ. Њиховим одлукама често се насилно мења суштина и смисао Дејтонског споразума. Најочигледнији пример јесте питање власништва над имовином и непокретностима. Насиље дела међународне заједнице и политичког Сарајева, над Р. Српском и Хрватима у Ф БиХ, неповратно може да води БиХ у дезинтеграцију и нестанак.

 

Проф. др Остоја Барашин

ЈЕДИНСТВО ПОЛИТИЧКИХ СУБЈЕКАТА У ОДБРАНИ ВИТАЛНИХ НАЦИОНАЛНИХ ИНТЕРЕСА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ У ДЕЈТОНСКОЈ СТРУКТУРИ БиХ

Босна и Херцеговина је земља коју је тешко разумјети.  Чини се да је свијет тешко разумије, али тешко је разумију и они који у њој живе. Њу не чини један државотворни народ, већ је она држава три народа. Због тога се она често посматра као тројство политика, култура, религија, геополитика и ко зна чега још. Срби и Хрвати су стари народи који претходе БиХ као држави, а Муслимани, данас Бошњаци су настали упоредо са настанком ове државе. Балканска и глобална геополитика се у много чему укрштају у Босни и Херцеговини. Многи интереси на овом малом троугластом простору се преплићу, сукобљавају или подударају. Вијековима се овдје дешавају сукоби. Сукобљавају се народи, културе, религије. Водиле су се овдје и борбе против окупатора, агресора или неистомишљеника, али често нисмо били сагласни око тога ко је заиста окупатор, односно агресор. Распад отоманске империје и њен нестанак са ових простора покренуо је друге борбе. Данас, односе у БиХ карактерише неограничена употреба силе међународних представника чија концентрација нема примјера у ближој политичкој историји послије пада колонијализма. Не постоји примјер да је на неком мјесту било толико ароганције међународних фактора као што је у примјени Дејтонског мировног споразума. На тај начин дошло је до афирмације антиправа у БиХ. Прва линија одбране Дејтонског споразума требао је бити Високи представник, као тумач Анекса 10, међутим он се претворио у институцију која је произвела ново право наметањем закона. Дакле, постао је креатор, умјесто тумач закона. Таквим понашањем Високог представника БиХ је добила преко 300 нежељених закона који су омогућили креирање новог политичког система и нових политичких односа који су сложену стварност у БиХ учинили још сложенијом. Посматрано с тог становишта, потпуно је очигледно да се ради, не само о ревизији принципа Дејтонског споразума, већ и принципа на којима је БиХ уопште могућа као држава. Блиска прошлост и садашњост непобитно доказују да она није могућа као унитарна држава без спољног утицаја који би обезбиједио унутрашњу превласт ослоњену на државотворни статус Бошњака, који себе сматрају природним носиоцем државности Босне и Херцеговине. У БиХ је на сцени реалност националних идентитета и снажна подјела условљена трагичним, ближим и даљим, историјским догађајима због чега је апсолутно немогуће њену будућност темељити на идеалитету позиције човјека као грађанина. Зато је важно слиједити поуке које су опредијелиле креаторе Дејтонског споразума, као акта који је зауставио рат и успоставио мир и дефинисао равноправну државотворност три конститутивна народа као базични и трајни принцип који обезбјеђује стабилну перспективу постојања БиХ као државе. Тиме је Република Српска постала нова чињеница, настала као гаранција одбране конститутивности српског народа међународним мировним споразумом креираним у Дејтону. Из тог се може, недвосмислено, закључити да РС није резултат ратом освојене конститутивности у БиХ, већ као резултат изнуђене ратне одбране тог статуса. Инсистирање на измјенама Дејтонског споразума у правцу јачања централне власти и у смјеру укидања надлежности ентитета представља довођење у питање демократије и воље народа Републике Српске. Она је самоодржива, не само економски, већ и због јасног пута који изражава вољу народа који живи у њој. Демократски темељи националног идентитета Републике Српске су изражени у њеним настојањима да се оствари равноправност и миран суживот у БиХ, заснован на начелима слободе и једнакости. Протекли догађаји обиљежени насилним покушајима прекрајања Дејтонског мировног споразума, праћени неразумним одлукама Уставног суда БиХ које на директан начин наносе штету Републици Српској деградирају њену уставну позицију у државној заједници са осталим народима. Национални идентитет РС битно је и европски идентитет, а њене вриједности су европске вриједности. Одбрана Дејтонског споразума и ових вриједности излази из оквира идеологије и програма политичких партија РС, незвисно од положаја у оквиру власти. Ове вриједности се морају одсудно бранити од стране свих политичких актера без обзира да ли су позиција или опозиција, што намеће обавезу свим политичким субјектима да по тим питањима мора постојати консензус. Занемаривање ове обавезе се мора третирати као најтеже дјело против интереса Републике Српске.

 

Проф. др Милоје Пршић

ОЧУВАЊЕ СРПСКОГ ИДЕНТИТЕТА И ЈЕДИНСТВА – ОСНОВА ОПСТАНКА СРПСКОГ НАРОДА (осврт од Берлинског конгреса до данас)

Велике западноевропске државе, а данас и САД су водиле антисрпску политику, разбијале српско јединство, затирале православље, мењале му или потирале идентитет, спречавале његово уједињење, економски напредак и политичку стабилност. Оне и данас чине исто то с тим што му и даље дробе територију, прекрајају границе, смишљају кризе које, ако им одговара лако претворе у оружани сукоб. Једини пут ка опстанку је да се стварају и негују јединство народа, чува његов идентитет, његова православна-светосавска вера и достојанство. Покушај обојене револуције у Републици Српској, отимање КиМ и уништавање сакралних објеката, посебно цркава и гробаља сведоче да је и сада, на делу иста политика са истим циљевима.

 

Петко Рашевић

 

Facebook
Facebook
YOUTUBE
YOUTUBE
Follow by Email