Mogući razvoj strategije odbrane Srbije u domenu asimetričnih strategija

Facebook
Facebook
YOUTUBE
YOUTUBE
Follow by Email

 

 

Могући развој стратегије одбране Србије у домену асиметричних стратегија

 

 

mucibabic

Сажетак: На почетку рада наведени су основни појмови и дефиниције везане за националну безбедност и место, улогу и значај Војске Србије. Укратко су описани основни фактори одбране Србије: људски, материјално-технички, финансијски, информациони, простор и време. Полазећи од стратегија које потенцијално могу угрозити безбедност Србије (Detect, Decide, Destroy – D3, Откри, Одлучи, Уништи) и наших могућности дефинисана је и разрађена реална стратегија из домена асиметричних (Откри, Одлучи, Онемогући (Омогући) – О3). Она је била основа у одбрани СРЈ 1999. године, чијом креативном применом на нашем Ратишту није Војска поражена на “бојном пољу”. Предложене су активности, које обезбеђују развој ове стратегије и извршавање уставних задатака Војске.

Kључне речи: Асиметричне стратегије, Стратегија О3 – откри, одлучи, онемогући; Одлучивање, Образовање и обука.

Проф. др Спасоје Мучибабић

 

 

 

1.Задаци Војске Србије и услови у којима се извршавају

Пре две хиљаде и пет стотина година Конфучије је поставио три услова за развојдржаве: први, доста хлеба; други, јака војска и трећи постојање умних људи. У овој мисли може се наћи упориште опстанка Србије као државе.

Безбедност Републике Србије чини: одбрана од оружаног угрожавања споља, супротстављање унутрашњем угрожавању безбедности и спречавање или умањивање последица природних непогода, техничко-технилошких и других несрећа.

На основу опредељења Републике Србије, физиономије савременог оружаног сукоба и амбијента у коме Војска Србије може да извршава задатке, разрађују се мисије и задаци Војске Србије. Ови елементи [R1] одређују организацију, садржај припрема, употребу и обезбеђење Војске Србије.

Мисије и задатке Војске Србије ( према Доктрини Војске Србије) дефинише Народна скупштина Републике Србије у складу с Уставом и на основу неотуђивог права Републике Србије на индивидуалну и колективну одбрану, сагласно члану 51. Повеље Уједињених нација и основним принципима међународног права који регулишу употребу силе.

Мисије Војске Србије су:

  •  одбрана Републике Србије од оружанoг угрожавања споља;
  • учешће у изградњи и очувању мира у региону и свету;
  •  подршка цивилним властима у супротстављању претњама безбедности.

Додељене мисије Војска Србије реализује извршавањем задатака.

Одбрана Републике Србије од оружаног угрожавања споља остварује се одвраћањем од оружаног угрожавања, одбраном територије и одбраном ваздушног простора.

Учешће у изградњи и очувању мира у региону и свету реализује се учешћем у међународној војној сарадњи и учешћем у мултинационалним операцијама.

Подршка цивилним властима у супротстављању претњама безбедности остварује се

кроз помоћ цивилним властима у супротстављању унутрашњем угрожавању безбедности, тероризму, сепаратизму и организованом криминалу и кроз помоћ цивилним властима у случају природних непогода, техничко-технолошких и других несрећа.

 

Задаци Војске Србије могу се извршавати у условима кризе или конфликта и при различитој ентропији организације (Сл. 1).

 

 

sutuacije

 

 

Сл. 1: Кризе, конфликти, катастрофе и ентропија организације

Криза је преокрет, обрт, наступање одсудног тренутка; политичка криза је нередовно стање, нарочито између оставке и образовања нове владе; привредна криза је поремећај у ширим привредним круговима у погледу производње или потрошње производа народне привреде.

Полазећи од најновијих научних сазнања у овој области криза се може дефинисати као стање система-организације настало: неадекватним одговором на промене или стање у окружењу, услед слабог коришћења ресурса или инертности менаџмента, које резултира смањењем организованости система (повећањем ентропије) и нарушава опстанак и развој организације. Кризу решава најчешће менаџмент саме организације, а ређе уз помоћ са стране.

Конфликт (л. conflictus) је сукоб, судар, борба; спор, свађа. Научници који се баве овом облашћу конфликт дефинишу као стање односа у организацији између појединаца или организационих јединица-група у којима доминира појава неслагања, супротстављања или сукоба, који доводи до знатног смањења организованости система и битног угрожавања опстанка и развоја организације. Конфликт у организацији се најчешће решава уз помоћ са стране, а ређе самостално.

 

2. Фактори оружане борбе

 

На ток и исход оружане борбе утичу следећи фактори (Сл.2): људски ресурси, материјални ресурси, простор, време и информације. Фактори оружане борбе су међусобно зависни, повезани, условљени и детерминисани на нивоу сукобљених страна. У конкретним просторним и временским условима квалитет и квантитет људских и материјалних ресурса и информација су од пресудног утицаја на ток и исход оружане борбе.

  Људски ресурси обухватају демографски потенцијал сукобљених страна који је способан и обучен за војно ангажовање. Они пресудно утичу на ток и исход оружаних сукоба. Људски живот је неприкосновена вредност у оружаној борби.

Материјални ресурси обухватају природне, привредне, финансијске, енергетске и информационе потенцијале сукобљених страна који се ангажују за војне потребе. Обезбеђивање материјалних ресурса за војне потребе има стратешки значај за реализацију мисија и задатака Војске Србије.

Простор обухвата копно, акваторију и ваздушни простор у коме се изводе операције и својом величином и квалитетом битно утиче на ток и исход оружаних сукоба. Умешно коришћење простора, уз његову правовремену припрему и уређење, омогућава успешно извођење борбених дејстава. Тенденције у извођењу оружане борбе указују да се операције војних снага изводе с изабраних основица, али без јасно дефинисаних обележја просторне координације и поделе на фронт, позадину и дубину.

Време се испољава као: историјски период, трајање, доба дана и године и метеоролошка појава. Оружану борбу карактерише убрзавање процеса и активности, због чега време постаје један од пресудних фактора оружане борбе.

Информације, као фактор оружане борбе, изражавају расположивост знањима и подацима потребним за успешно командовање на свим нивоима, чиме се смањује неизвесност у војној делатности. Квалитет и правовременост информација су захтеви које сваки ниво командовања настоји да обезбеди.

 

 

faktori

 

Сл.2: Фактори оружане борбе

Неке земље у факторе сврставају и финансије. Имајући у виду тренутну економску ситуацију код нас и у свету и важност финасија у извођењу свих активности сматра се да је немогуће успешно организовање и извођење било које активности без обезбеђења овог фактора.

 

3. Утицај технологије на вођенје рата и могићи правци развоја у будућности

 

Војна техника има битан утицај на ток оружане борбе и рата у целини, а њена ефикасна употреба зависи од квалитета људства, стручних, психофизичких и других особина људи који се њиме служе, просторних и временских ограничења и постављених циљева у стратегији одбране. Отуда непосредна веза између војне технике и усвојене доктрине вођења оружане борбе (Сл. 3).

 

 

talasi rata

 

 

Сл. 3: Таласи-нивои рата

 

 

 

Елвин и Хајди Тофлер, амерички социолози и теоретичари, извели су теорију „три таласа рата“. Три таласа еволуције у сфери вођења рата јесу: аграрни – заснован на примитивним убојним средствима, индустријски и информатички талас.

У трећем таласу доминантну улогу имаће средства – информационе технологије. Рат трећег таласа подразумева предузимање и извођење ратних дејстава употребом средстава и система оружја развијених на бази информационих технологија.

Са развојем и увођењем нових средстава ратне технике развија се нова стратегијска и доктринарна концепција, у које се уграђују достигнућа развоја нових војних технологија (Сл. 4).

Управо ова интеракција развоја, произодње и увођења у наоружање нових средстава ратне технике – СРТ, с једне и развоја доктрине за њихову употребу , с друге стране, која је спровођена кроз вишегодишњи еволутивни процес, водила је ка квалитативној промени у стратегији и ратној доктрини САД и неких других земаља.

 

 

strategija

Сл. 4: Однос ратне технике, стратегије и доктрине

 

 

 

СРТ развијена на новим технологијама отворила су могућност да се решење у ратном сукобу тражи првенствено у „петој димензији“ (електромагнетском спектру) и дејствима са дистанце.

Буран развој науке, технике и технологије отвориће могућности развоја новог оружја и модернизацију постојећег. На којој оријентацији ће бити тежиште зависиће од више фактора од којих су најважнији економски ниво развоја и усвојена политика на државном нивоу. Могу се издвојити четири правца:

–        развој информационих технологија,

–        развој космичких технологија,

–        усавршавање оружја за масовно уништавање и

–        повећање ефикасности класичног наоружања.

 

Развој информационих технологија

Осамдесетих година XX века започет је, а деведесетих убрзан, процес технолошких иновација у сфери производње и комуникација. У војној сфери, револуционарне промене настају у два важна домена: 1) домен система командовања и руковођења, веза и комуникација и 2) домен ватре и маневра на бојишту.

Када се говори о оружјима информатичке технологије мисли се на класично и друго наоружање које има развијену информатичку компоненту. Ово су компоненте техничког фактора које су већ добрим делом развијене и очекује се њихов још бржи развој:

–        Прецизно навођење (ласерског, електрооптичког, инфрацрвеног, радарског, корелационог, даљиномерског, микроталасно-радиометарског, сателитског и другог навођења) такво да растурање погодака не буде веће од једног метра (0,3 до 0,9 м).

–        Даљинско навођење се углавном користи за управљање беспилотним летелицама, које због низа предности налазе све ширу примену и преузимају све већи број задатака.

–        Аквизиција и препознавање циља у реалном времену биће једна од карактеристика будућег ратовања и услов за употребу прецизно навођене муниције и већег дела самонавођеног оружја.

–        Екектронско ратовање намеће потребу развоја средстава и опреме за електронско извиђање, ометање и заштиту од ометања у ралном времену. И најмања предност у овом домену може донети велике предности на бојишту будућности и бити одлучујућа за коначан исход не само једне битке.

–        Командовање и управљање мораће бити реализовано у реалном времену. Ако се претпостави могућност прикупљања, преноса, обраде и дистрибуције података и информација у реалном времену, проблем би се свео на одлучивање.

–        Роботизација и аутоматизација.

 

Развој космичких технологија

Све су прилике да ће се даљи развој ратне и војне технике пренети у космичка пространства. За сада се у категорију космичког оружја сврставају антисателити, антиракете, ласерско оружје, оружје на бази енергије усмереног зрачења и честица, радио фреквенцијско оружје и космичка средства даљинске детекције.

 

Развој оружја за масовно уништавање

У другој половини XX века оружје за масовно уништење је углавном било у функцији одвраћања и регистрована је спорадична употреба у неким локалним ратовима. На то је утицало низ фактора, поред осталог и техничка несавршеност овог оружја, посебно када је у питању његова примена на тактичком и оперативном нивоу. Један од проблема је и контрола ефеката овог оружја, с обзиром на велике могућности његовог повратног дејства. Не треба заобићи ни питање ефикасности неких оружја за масовно уништење с обзиром на њихову високу цену и начин употребе – просторни захват неравномерно распоређених циљева, при чему се већи део енергије нерационално троши на празан простор.

Све док се налазе у наоружању и док не буду превазиђена ефикаснијим средствима, ова оружја ће се непрекидно усавршавати и при томе ће се трагати за принципијелно новим моделима без обзира да ли је реч о нуклеарном, хемијском, биолошком, геофизичком и другом оружју.

 

Повећање ефикасности класичног наоружања

У блиској будућности вероватно ће се побољшати квалитет класичног наоружања, повећањем ефикасности ватреног дејства. Захваљујући развоју информатичке технике, створиће се услови за поуздано погађање циљева и смањење утрошка муниције. Истовремено биће нужно да се изнађу технички одговори на тактичке захтеве за даљим развојем муниције за: 1) масовно гађање јединично умањење, а просторно увећање ефикасности – касетни пројектили; 2) јединично гађање високе ефикасности – вођени и самонавођени пројектили; 3) уништавање приоритетних и неутралисање секундарних циљева и 4) блиску – непосредну борбу, као и за ону на већим растојањима.

 

4. Развој стратегија ратовања у будућности

 

Стратегија ратовања у многоме зависи од степена развијености технологије и економског нивоа.

Водеће силе, посебно САД и земље чланице НАТО своје стратегије базирају на принципу – методологији D3 – Detection, Decision, Destroy – откри, одлучи и уништи ( Сл. 5).

Мале земље са ограниченом економском моћи и нижем степену развоја траже одговоре у асиметричном принципу О3 – откри, одлучи и онемогући (омогући), која је дата на сликама 6 и 7.

У зависности од врсте и интензитета изазова, датих у делу 1, одговориће се: „у рату – одлучном одбраном Србије сопственим снагама уз помоћ партнера и савезника и пријатељских држава; у миру – изградњом поузданог партнерства и сарадњом у обликовању повољног безбедносног окружења и одвраћањем ефикасним системом одбране“.

 

 

asimetrija

 

Сл. 5: Асиметричне стратегије

 

proces odlicivanja

 

Сл. 6: Процес одлучивања на стратегијском нивоу према методологији О3 у систему одбране

delfi metod

Сл. 7: Предложени процес доношења одлука

Реализација стратеије О3 тежишно се ослања на менаџмент у одбрани и командовање и квалитетно образовање и обуку.

 

5. Менаџмент у одбрани и командовање

 

Менаџмент у одбрани је теорија и пракса (наука и вештина), овлашћена група људи и процес у коме се припремају,организују и изводе активности ради ефективног остваривања циљева система одбране у миру и рату.

 

sema

 

Сл. 8: Класификација менаџмента у одбрани

 

 

Менаџмент у одбрани  у  рату  је део МуО кога чини теорија и пракса (наука и вештина), овлашћена група људи и процес у коме се припремају,организују и изводе активности ради ефективног одговора одлучном одбраном свих субјеката одбране државе сопственим снагама и уз помоћ партнера, савезника и пријатељских држава.

Основни процеси у менаџменту у одбрани су:

1.      Одлучивање

2.      Планирање

3.      Организовање

4.      Координација

5.      Командовање

6.      Контрола

Одлучивање је централни процес у функционисању Менаџмента у одбрани и командовања, а садржи: планирање, организовање, руковођење, кадровање и контролисање.  Може се представити графички, као на Сл. 9.

 

menadzment

 

Сл. 9: Основни процеси у менаџменту у одбрани

 

Резултат одлучивања које је присутно у свим процесима је одлука. Одлука се може формализовати петорком (A,S, φ , X, ≥ ),

О= f (A,S, φ , X, ≥ )

где je:

•      A = {ai} – скуп алтернатива ДО

•      S = {sj} – скуп алтернатива  противника

•      φ – пресликавање одлуке у исход φ : A x S → X

•      X = {xij׀ xij = φ(ai, sj) }– исход одлуке-плаћање

•      ≥ -релација преферентности која имплицитно укључује функцију корисности.

 

6. Образовање и обука за потребе одбране

 

Карактер будућег рата и улогу појединих фактора у њему, одређиваће, у основи, средства којима ће бити вођен. За вођење технолошког рата биће коришћена првенствено оружја прецизног дејства интегрисана заједно са својим платформама, са средствима командовања и руковођења, извиђања и осматрања, пријема, обраде и дистрибуције података. Средства савремених војних технологија у таквом рату, у ствари имаће доминантну улогу. Та чињеница, међутим, не умањује улогу људског фактора, чији ће се значај мерити његовом способношћу да успешно влада савременим средствима ратне технике. Степен оспособљености људства да рукује савременим средствима ратне технике стављаће се у раван са степеном софидтицираности тих средстава. Будући рат, према томе, биће рат технологије и знања, тј. њиховог споја у примени. То нас доводи до приоритетног разматрања образовања и обуке у одбрани у Републици Србији.

Основ образовања је школовани официрски и подофицирски кадар који је припремљен да по принципима савременог менаџмента и на бази наше традиције  и патриотизма, руководи са људима и оптимално употребљава најсофистициранију технику.

У Војној академији која је са традицијом од преко 160 година, школује се официрски кадар (активни и резервни) од најнижих до највиших стручних и научних звања. Наши официри су се морали доказивати кроз историју на бојиштима у ратовима, што су чинили на најбољи начин – професионално и високо морално, што су званичне оцене и наших противника.

Официри који су стекли академско звање магистра и доктора, заједно са искусним официрима са ратишта били су креатори војне науке и вештине која је високо котирана код нас и у иностранству.

Подофицирски кадар се школује у средњој стручној војној школи и у потпуности је оспособљен за обављање непосредних старешинских дужности у Војсци.

Војномедицинска академија је здравствена, образовна и научна установа у којој се организују и реализују последипломске студије и стручно усавршавање професионалних санитетских официра и других лица са високим образовањем. Захваљујући њиховој стручности и пожртвовању спашени су многи животи у рату и формирана документација која се међународно признаје по свим питањима до истрага злочина. Код нас се већ школују старешине неколико земаља, а део наших старешина се школује у иностранству.

Општи циљ обуке војника и професионалног и резервног састава јесте оспособљавање за успешно обављање финкционалних дужности самостално и у оквиру јединице. Чини је војно-стручна обука, физичка обука и морално васпитање. Војно-стручна обука чини око две трећине обука, а њени резултати доприносе квалитетном понашању на бојишту у најсуровијим условима, оптималној употреби најсавременијих средстава и предузимању мера да се преживи и кад је примењено најсавременије оружје противника. Физичком обуком се стичу физичке способности и опште здравствено стање као неопходан предуслов за обављање најсложенијих задатака. Моралним васпитањм се јача способност и морална чврстина јединица, команди и установа и доприноси мотивацији и развоју вољних особина личности.

Посебно је важна емотивна стабилност која се постиже тренингом и може се свести на 5 корака.

1.   (1. Део: Меморија) Растеретити унутрашњу менталну структуру у сва четири наведена слоја.

2.   (2. Део: Централни анализатор), Подићи ниво отвореносости, сензибилности , креативности и аналитичности. Вежбати смисао за стратегију и дугорочно планирање.

3.   (3. Део: Доносилац одлука). Подићи ниво личне зрелости и спремности за суочавање, одговорности, одлучности и емоционалне стабилности.

4.   (4. Део: Его). Ојачати саму личност, “ЈА” структуру, подићи ниво личног самопоуздања и учинити Его флексибилнијим.

5.   (Физички,  емоционални и интуитивни ниво). Подизање физичке кондиције (вежбе дисања, анти-стрес вежбе, рекреативни, музички и тим билдинг програм). Емоционални и интуитивни тренинг.

 

struktura odluke

 

Сл. 10: Структура личности и процес доношења одлука

 

Човек, људски фактор, припремљен стручно и физички и мотивисан да се бори за одбрану земље и њене слободе у великој мери може надокнадити техничку инфериорност. Зато нашу шансу за успешну одбрану треба тражити у квалитетном људском фактору и са што је могуће савршенијим технологијама, пре свега у домену опремања појединца и наших састава.

 

7. Закључак

 

На основу наведеног можемо закључити:

Мале земље своју будућност и одбрану треба да граде на асиметричној стратегији О3 ослонцем на човека, патриоту „наоружаног знањем“ и наоружањем прилагођеном савременим условима и привредним и финансијским могућностима.
Квантитативно се смањује учешће људског фактора, али се од њега тражи нови квалитет.
У складу са чињеницама да је процес доношења одлука у кризним ситуацијама      првенствено ментални, умни  процес, са значајним утицајем човекове телесне структуре и ума и на основу дугогодишњег, практичног домаћег и  интернационалног искуства, може се закључити да је у данашњим околностима неопходна  обука људских ресурса у сврху повећања личних и групних способности и потенцијала, ради остваривања најбољих могућих резултата у овом домену. На овом пољу ми имамо реалну шансу, зашто нам одају признање и наши потенцијални противници и савезници.
Индустријализација има важну улогу у избору стратегија ратовања и мора се   прилагодити економским могућностима земље.

 

Литература:

 

[1]          А., Јојрис; И., Морохов и С.,  Иванов. А Бомба,  Наука, Москва, 1980.

[2]          Исак, Адижес. Дијагноза стилова управљања, Прометеј, Нови Сад, 1994.

[3]          Република Србија: Медија центар „ОДБРАНА“. Доктрина Војске Србије. Београд, 2010

[4]          Спасоје, Мучибабић. Вишекритеријумски аспекти одлучивања у конфликтним ситуацијама – докторска дисертација, ФОН, Београд, 1995.

[5]          Спасоје, Мучибабић. Могући приступ одлучивању у одбрани по методи О3 заснованој на знању и савременим информационим технологијама, рад на XL Симпозијуму о операционим истраживањима, Зборник радова SYM-OP-IS 2013, Златибор, Факултет организационих наука, Београд, 2013.

[6]          Спасоје, Мучибабић и Д. Субошић. Систематизација менаџмента у безбедности и одбрани, VII Скуп привредника и научника, Београд, 2009.

[7]          Спасоје, Мучибабић. Технологија и стратегија сада и у будућности, рад на научном скупу “Одбрамбене технологије у функцији мира 2005”. Београд, 2005.

[8]          Спасоје, Мучибабић; Десимир, Ивановић и Марија, Мучибабић. Повећање ефективности људског фактора при одлучивању укризним ситуацијама, рад на XXXIX Симпозијуму о операционим истраживањима, Зборник радова SYM-OP-IS 2013, Златибор, Факултет организационих наука, Београд, 2013.

[9]          Спасоје, Мучибабић; Милан, Бјелица; Стеван, Сикимић и Бобан, Ђоровић. Неки аспекти стања, проблеми и могућа решења у систему наука одбране (НОД), рад на научно стручном скупу са међународним учешћем “Науке одбране 2011”. Министарство одбране Републике Србије: Војна академија, Београд, 2011.

[10]      Т., Мирковић. Стратегија и доктрина супер сила и блокова, ВИЗ, Беогад, 2003.

[11]      Војна енциклопедија – том први, Издање редакције Војне енциклопедије, Београд, 1970.

[12]      Вулета, Вулетић. Војна техника и војна доктрина, ВИЗ, Београд, 2001.
Могући развој стратегије одбране Србије у домену асиметричних стратегија

 

Сажетак: На почетку рада наведени су основни појмови и дефиниције везане за националну безбедност и место, улогу и значај Војске Србије. Укратко су описани основни фактори одбране Србије: људски, материјално-технички, финансијски, информациони, простор и време. Полазећи од стратегија које потенцијално могу угрозити безбедност Србије (Detect, Decide, Destroy- D3, Откри, Одлучи, Уништи) и наших могућности, дефинисана је и разрађена реална стратегија из домена асиметричних (Откри, Одлучи, Онемогући (Омогући) – О3). Она је била основа у одбрани СРЈ 1999. године, чијом креативном применом на нашем Ратишту није Војска поражена на “бојном пољу”. Предложене су активности, које обезбеђују развој ове стратегије и извршавање уставних задатака Војске.

 

Kључне речи: Асиметричне стратегије, Стратегија О3 – откри, одлучи, онемогући; Одлучивање, Образовање и обука.

 

Possible development of Serbian defense strategy related to asymmetric strategies

Abstract: At the beginning of this paper is given basic terms and definitions related to national security and the place, role and importance of the Serbian Army. In brief are described the main factors of Serbian defence: human, material, technical, financial, information, space, and time. Starting from strategies that could potentially endanger security of Serbia (Detect, Decide, Destroy- D3) and our potential, is defined and developed realistic strategy in asymmetric strategies area (Discover , Decide, Disable (Enable) – O3). It was the basis for defense of Yugoslavia in 1999, by whose creative application in our battlefield, Yugoslav Army isn not defeated in the “battlefield”. Were proposed activities that provide development of that strategy and execution of constitutional duties of the Army.

 

Keywords: Asymmetric Strategies, O3 Strategy – (откри, одлучи, онемогући – Discover, Decide, Disable); Decision Making, Education and Training.

 

 
[R1]

 

Facebook
Facebook
YOUTUBE
YOUTUBE
Follow by Email

EBF

praćenje i analiza stanja bezbednosti u svetu sa težištem u Evropi i Aziji