Projekti

ПРОЈЕКАТ 1.

БЕЗБЕДНОСНИ ИЗАЗОВИ И ПРЕТЊЕ НА БАЛКАНУ”

-научна конференција-

(oсновни ставови и препоруке)

Београд 29.01.2016. године

1. ОПШТА ЗАПАЖАЊА

ЕВРОАЗИЈСКИ БЕЗБЕДНОСНИ ФОРУМ је 29. јануара 2016. године, у простојима Медија центра, Теразије 3. у Београду, са почетком у 10 часова, организовао међународну научну конференцију под радним наловом “Безбедносни изазови и претње на Балкану”. Конференција је окупила око 15 учесника, уважених личности, научних радника, академика, професора из земље и региона/иностранства уз присуство представника релевантних државних институција, Министарства одбране, Института за стратегијска истраживања, Института за међународну политику и привреду.

У уводном делу конференције, учеснике и госте поздравио је проф. др Митар Ковач, директор ЕВРОАЗИЈСКОГ БЕЗБЕДНОСНОГ ФОРУМА, нове организације која својим стручним и научним квалитетима и компетенцијама својих чланова, сарадника и установа у друштву и свету, са којима развија и унапређује заједничко деловање, може да се упусти у различите форме истраживања и расправе о безбедносним изазовима и претњама. Ово је други научни скуп које је организован. Указано је да ће ова научна конференција, кроз регионалну и међународну размену искустава, знања и мишљења уз дискусију о изложеним радовима, допринети стварању јасне слике о безбедносним приликама, и трендовима на Балкану.

Циљ конференције је био анализа стања и тенденције развоја безбедносних изазова, ризика и претњи на Балкану са посебним освртом на деловање кључних субјеката међународних односа на решавању тих изазова, ризика и претњи, чиме би се цивилном друштву и руководиоцима указало на претње које непосредно, са глобалног и регионалног ниво, значајно делују на Србију.

Чланови и сарадници ЕВРОАЗИЈСКОГ БЕЗБЕДНОСНОГ ФОРУМА су се афирмисали кроз своје успешне научне и професионалне каријере, били су судионици тешких одлука и времена по српски народ у Србији, Црној Гори, БиХ, Хрватској.

Објективношћу рада и аргумената, сарадњом са медијима, јавношћу, цивилним друштвом ЕВРОАЗИЈСКИ БЕЗБЕДНОСНИ ФОРУМ нуди резултате расправа и анализа, који бацају нешто другачије светло од других, сличних невладиних организација. Борба за истину јесте увек изазов за научне раднике и институције.

Конференцији су се одазвали представници државних института, проф. др Бранислав Ђорђевић, директор Института за међународну политику и привреду; госпођа проф. Др Јованка Шарановић, директорка Института за стратегијска истраживања и представници Управе за стратегијско планирање из Министарства одбране. Проф. др Мила Алчковић Николић, представници других факултета политичких странака и других владиних и патриотских организација, представници владиног и невладиног сектора – из Црне Горе господин Гојко Раичевић, испред портала ИН4С, из Подгорице, представник МУП-а Републике Српске, господин Предраг Ћеранић, као и поједине личности које су се саме за себе афирмисале у нашој јавности и препознате су као институције, а који су изнели своја мишљења на конференцији, као што су Генерал проф. др Радован Радиновић, Генерал проф. др Бранко Крга, проф. др Радомир Милашиновић, Генерал проф. др Спасоје Мучибабић, проф др Станислав Стојановић, проф др Божидар Форца, адвокат Јован Палалић, проф др Зоран Килибарда, др Слободан Јанковић – научни сарадник, мр Mиленко Лаловић, Бранко Радун – политички аналитичар.

2. ОСНОВНЕ ПОРУКЕ НАУЧНЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ

На основу анализе учињених ставова на научној конференцији издвојени су кључни вредносни судови и запажања која се односе на кључне субјекте међународних односа данас, чије се деловање значајно рефлектује на стање безбедности на глобалном, регионалном и националном нивоу. Многа од запажања поновљена су у више наврата од различитих излагача на научној конференцији.

2.1 НАТО

  • НАТО је војна, агресивна, политичка и безбедносна алијанса Запада.

  • НАТО је америчка ратна авантура коју финансира европски порез.

  • НАТО не решава кризе, већ их ствара и компликује.

  • НАТО је озбиљан реметилачки фактор у свету.

  • НАТО је инструмент наметања система вредности Запада, путем обојених револуција и преврата, државних удара, притисака које је могуће видети у светској политици.

  • НАТО је средство за контролу стратешких ресурса за мултинационалне компаније Запада.

  • НАТО је средство за кризни менаџмент, тако да се кризе никад не реше, него да неко из Америке дође да то решава.

  • НАТО нема никакав позитиван утицај на Балкан.

  • Мисија САД и НАТО је да штити свет по мери сопствених визија и интереса и на начин на који они мисле да треба.

  • У политичком апарату НАТО данас има више запослених него у војном.

  • НАТО је све више политичко-безбедносни фактор са изричитом намјером да замене снаге УН, односно да буду светска војска, тј. војска новог светског поретка, у склопу глобалног прекомпоновања света. То је била намера носилаца моћи на Западу.

  • Интеграција у НАТО је губљење суверенитета не само над војском, већ и над територијом.

  • НАТО је директна негација безбедносне и политичке самобитности ЕУ.

  • Амерички командант је главнокомандујући за војне операције на тлу Европе.

  • Ширење НАТО на Исток је антируски концепт – реконолизација света.

  • НАТО доктрина; доктрина активног ангажовања и модерне одбране кроз принцип одговорности за заштиту.

  • НАТО настоји да одржи и ојача своје војно присуство тамо где се налази, и да се убаци тамо где га још нема, а сматра да му је то корисно.

  • Позив Црној Гори да се прикључи НАТО је веома неповољна чињеница из више разлога: емотивних, геополитичких… То је додатни притисак на терању Русије са Балкана, и већи степен опреза за безбедност Србије.

  • Учешће немачких војника у агресији на СРЈ је била прва борбена операција немачке војске после Другог светског рата. Немачки рафали у Призрену 1999, по први пут после Другог светског рата почели су да убијају Србе на њиховим огњиштима.

  • Агресијом НАТО 1999. проширен је члан 5. оснивачког акта којим је омогућено ангажовање НАТО ван граница савеза.

  • НАТО је прешао из одбрамбеног у агресивни савез.

  • 1950-тих Де Гол је рекао: “НАТО не служи више ничему. Никада НАТО неће водити европљани. Команда ће увек бити америчка”. НАТО у суштини ради оно што САД желе.

2.2 EВРОПСКА УНИЈА

  • ЕУ de facto не постоји, постоји de jure.

  • Европа није окренута сама себи.

  • ЕУ није проевропска, она је проамеричка.

  • ЕУ је под снажним англосаксонским утицајем после Другог светског рата

  • ЕУ нема самосталну стратегију безбедности.

  • Основа ЕУ је економија а не духовне и културне вредности народа.

  • Вредности ЕУ су постале анационалне, подсећају на идеологију комунизма и лажи о бољем животу.

  • Нове вредности ЕУ супростављене су изворних вредностима европских националних држава.

  • Француска и Немачка држе Европу.

  • Француска је створила Европу, не Немачка.

  • Немачка економски води Европу, а политички Француска.

  • У Европи се дешава рат САД против Европе – рат у Украјини.

  • ЕУ је организација без политичког и безбедносног јединства што се показало у случају мигрантске кризе.

  • Миграциона криза – то нису избеглице, то су сеобе народа – организоване, агресивне сеобе народа.

  • Европа никада није имала праву сарадњу са НАТО.

  • ЕУ се испољава као инструмент НАТО-а што се види и кроз пресију и претње на КиМ и наметање решења супротних Уставу.

  • Неравноправност у оквиру ЕУ – доминација водећих нација и послушност малих народа и држава.

  • Сиромаштво у Европи је све веће.

  • Данас се у Европском параламену говори о “Хитлеровој европи”, “Хитлерове канцеларке” Ангеле Меркел (Европа јефтине радне снаге, поробљених малих и безначајних земаља) и “правој Европи народа” коју ће водити представница Националног фронта Марин Ле Пен.

  • Многи говоре о грађанским ратовима у Европи у будућности.

  • Сорош је изјавио да ће се рат водити између Америке и Русије за Европу, док су санкције Русији велики губитак за Европу, не за Русију.

  • Мало цитирани Жан Тиријар, белгијски аутор, 50-тих година XX века говорио је да ће Европа опстати само ако буде уједињена заједно са Русијом. Друге Европе неће бити.

  • Европској унији се неће дозволити да израсте у самосталног и јаког играча у војној и спољнополитичкој сфери, јер би била препрека остваривању америчке хегемоније.

2.3 ЕВРОАЗИЈА

  • Евроазија је природан континент, технологије и банке са европске и сировине са азијске-руске стране – воде, шуме, гас, нафта, злато, дијаманти …

  • Панарин је рекао да када се једнога тренутка створи Евроазија, у њу ће ући и Немачка и Француска, а један од центар ће бити и Београд, поред Алма Ате, Кијева, Москве.

  • Без утицаја САД на ЕУ, Европа би се природно више посветила сарадњи са државама Азије.

  • Европа и Азија би биле јединствен простор сарадње, без линија поделе.

  • САД деле ЕУ од Русије и било који помен Евроазије, како би се трошили ресурси ЕУ, Русије, Кине у међусобним конфликтима. Ради тог циља, пројектована је и Украјинска криза.

2.4 СЈЕДИЊЕНЕ АМЕРИЧКЕ ДРЖАВЕ

  • САД су носилац процеса глобализације.

  • САД су озбиљан реметилачки фактор у свету.

  • У борби између униполарног и мултиполарног света САД настоје да одрже статус лидера и привилегије које та позиција носи.

  • САД раде на ширењу „америчког система вредности“ и „демократије“, и с тим у вези иницирају, подстичу и помажу „обојене револуције“ у целом свету.

  • Права улога Америке у креирању заједничке борбе против тероризма је рат за потребе остварења економске безбедности САД.

  • САД разбијају и уништавају државе и организације које не могу да контролишу, или које делују супротно њиховин интересима и интересима мултинационалних компанија у потрази за новим ресурсима и тржиштима.

  • САД контролишу процесе у Европи.

  • Главни циљ САД је да све земље Европе буду под контролом НАТО.

  • САД настоје да Русију задрже у њеним границама.

  • САД ометају присуство Русије на Балкану.

  • САД ометају протезања руских гасовода, инсистирају на санкцијама Русији и убрзаном пријему земаља Балкана у НАТО.

  • Збигњев Бжежински: “Америчка супериорност ће нестати, али касније него што то неки желе, а раније него што многи Американци мисле”.

2.5 РУСИЈА

  • Русија се бори за евроазијски простор на свим пољима – културном, медијском, економском, индустријском…

  • Велика борба за Европу је и руска телевизија ТВ РТ(Russia Today), Руси улажу огромне напоре и средства да би поново освојили тај “медијски свет”.

  • Проблем Исламске државе решава Русија, а САД су створиле ИСИС, заједно са Турском и Саудијском Арабијом.

2.6 ФРАНЦУСКА

  • Француска има 400 веома повољних уговора са Русијом, много више него Србија.

  • Русија је веома важна за Француску. Сарадња је остварена у многим областима: лансирање ракета, подморнице, авиони… све до спорта.

  • Санкције које се намећу Русији неће се одржати. Велики притисак врше индустријалци, привредници који трпе огромне губитке и притискају власти у Француској да промене одлуку.

  • Европа слобода и народа”, коју води Национални фронт Француске, група коју чини 7 земаља и 46 посланика, је огромна сила у ЕУ парламенту која је окренута Русији. Србија не прати те догађаје.

  • Реалност је да је ЕУ завеса која се спушта, 7 земаља и 46 посланика у ЕУ парламенту који су против Уније, који траже помоћ од Русије, у Србији се о томе ништа не говори.

  • Очекују се сукоби, па чак и етнички-грађански рат у Француској, без обзира ко ће победити на изборима 2017. Није слеђена Де Голова стратегија о емиграцији, због чега је Француска у кризи.

  • Национални фронт је једина политичка партија која се званично извинила за бомбардовање Србије, а Марин Ле Пен је једина жена у Европи која је рекла да је Украјина Русија, и да је Косово Српско.

2.7 ТУРСКА

  • Турска спољна политика је агресивна према Блиском истоку и Балкану.

  • Турска власт “сања велико Османско царство”.

  • Турска изражава све веће аспирације за утицај на Балкану, претежно преко Албанаца и Муслимана.

  • Турска је све више екстремно исламска држава.

2.8 БАЛКАН

  • Балкан је простор изражене безбедносне осетљивости.

  • Балкан је у центру збивања, простор за одмеравање снага – геополитичких, политичких, економских, стратешких и војних интереса великих сила.

  • Пуна безбедносна консолидација Балкана није остварена.

  • Балкан није у пуном мери трансформисан у зону стабилности и безбедности. Суочава се са бројним изазовима-политичка, економска и социјална нестабилност, наслеђе недавне прошлости и континуитет ретроградних процеса, наглашена етничка дистанца и културни обрасци предргађанских друштава, ограничавају пуну безбедносну стабилизацију Балкана.

  • Европска и евроатланска орјентација балканских држава није могла бити гаранција за пуну стабилизацију и унапређење поверења међу државама, и јачање њиховог осећаја регионалног заједништва.

  • Социјализација Балкана није завршена.

  • НАТО ће покренути решавање спора између Грчке и Македоније око имена, са основних циљем да Грчка не оспорава чланство Македоније у НАТО.

  • Постоје снажне политичке, културолошке и етничке контрадикције због чега се Балкан још увек много више третира као географски концепт а не као регион где су државе значајно повезане социјалним, економским и политичким везама.

  • Израстање балканских држава у зрела друштва, високоинтегрисана, захтеваће још доста времена и напора.

  • Балкан је промењен у геополитичком смислу.

  • Мигантска криза, криза у Украјини, криза у односима између ЕУ и НАТО са Русијом, Блискоисточни сукоби имају снажне рефлексије на безбедносну консолидацију Балкана.

  • Омловажава се и обезбређује значај Балкана.

  • Балкан је интересна сфера Запада, падом биполатизма Балкан није изгубио значај.

  • Балкан и даље има велики значај, ако ни почему другом, бар по мигрантског кризи, рутама миграната које пролазе кроз Балкан.

  • Чињеница је да се и Кина окреће према овом региону. Имајући у виду “пут свиле” и пројекте које Кина започиње, Балкан се налази на путу Кине ка Европи.

  • У сукобу Русије и Запада, Балкан се поново враћа у фокус интереса великих сила.

  • Балкан је једино место у Европи где Русија може очекивати да оствари било какав утицај-што није безначајно.

  • Приоритет НАТО и САД првог реда у односу према Балкану је онемогућити утицај Русије на Балкану. Ту треба тражити основе за све врсте притисака, претњи и безбедносних ризика којим ће бити изложена Србија у блиској будућности.

  • У Македонији, дискриминација у погледу верских слобода се злоупотребљава у политичке сврхе.

  • 2009. године у Србији је био одржан семинар о миграцијама, а основна порука семинара је да Србија своје економске и демографске проблеме може решити само насељавањем људи из Ирака, Авганистана и Ирана. Семинар су организовали: Међународна организација за миграције, Међународна организација рада, Швајцарска амбасада у Србији уз подршку Министарства рада Србије. То говори о томе да су САД и Велика Британија и тада правиле планове за сеобе народа.

  • Државе полако преузимају надлежности и саме се штите јер Европске структуре нису у стању да их заштите од изазова која доноси мигрантска криза; отвара се простор за Србију да води самосталнију политику. У циљу независности, Србија би морала да унапреди сарадњу са ОДКБ и подићи сарадњу са нивоа парламената на ниво влада. Ово је идеална прилика за такав корак.

  • Ескалација сукоба могућа је у Македонији у оквиру пројекта “Велика Албанија” ако то дозволе САД.

2.9 СРБИЈА

  • Срби имају право на војну и политичку неутралност.

  • Уколико дође до укључења Црне Горе у НАТО, појачаће се притисци на Републику Српску, где се очекује да ће БиХ изгласавањем(прегласавањем) ући у НАТО, а уз укључење ткз. државе Косово у НАТО, Србија би остала “слепо острво” на овом простору.

  • Медијски информације тешко долазе до народа. Већина медија у Србији је купљена од стране Запада.

  • Висок степен криминализације друштва у Србији. Кроз приватизацију уништени су привредни субјекти, институције, држава.

  • Део стратегије Србије би подразумевао и интензивнију улогу цркве за интегрисање и спасавање идентитета Срба.

  • Центар шпијунаже је у Србији, за овај део Европе.

  • Заједничка седница влада Албаније и ткз. Државе Косово, пропраћена сликом Велике Албаније под насловом: “Један народ, једна држава, један сан”- медијски је остала непримећена у Србији – због блокаде медија.

  • Унапређење ЕУ интеграција Србије служиће као шаргарепа у преговорима са Бриселом.

  • Иако је Србија прокламовала војну неутралност, постоји значајан дисбаланс у политици сарадње Србије са НАТО и ОДКБ.

  • Тешко је очекивати да ће ЕУ допустити Србији да остане и на овом нивоу сарадње са ОДКБ, уколико у потпуности прихвати њену спољну и безбедносну политику.

  • Србија је једина земља ван Азије која има институционални облик сарадње са ОДКБ.

  • Највећи изазов за безбедност Србије и самосталност уопште су ЕУ интеграције.

  • Србија губи своју слободу и самосталност у безбедносној политици.

  • Нечувено је да нигде друго невладин сектор делује толико против државе колико у Србији делују невладине организације финансиране са Запада.

  • Невладим сектор је измишљен да критикује а не да се бори против власти, против државе. Велики део власти подржава те антивладине факторе.

  • Шизофрена је политика да ЕУ нема алтернативе уз иствремено вођење добрих односа са Русијом. Русија је историјски пријатељ Србије.

  • Подршка невладином сектору у Србији, као пропагандној полузи за учлањење Србије у НАТО је огромна и траје две деценије.

  • НАТО агресија на СРЈ 1999. године била је ваздушно-космичка операција која замењује ваздушно-копнену. Употреба осуромашеног уранијума, касепних бомби, графитних бомби; тепих бомбардовање у непосредној близини насељених места; употреба хемијских и биолошких средстава која нису дозвољена… оставиле су трајне последице по здравље људи који ће умирати од канцерогених обољења и леукемије, а становништво ће имати негативне генетске последице наредних неколико векова.

  • Процена материјалне штете настале НАТО агресијом је око 100 милијарди долара.

  • НАТО агресијом на СРЈ убијено је око 3000 војника и цивила, међу њима 79 деце, а рањено и поврењено је преко 12 500 људи.

2.10 БиХ/РЕПУБЛИКА СРПСКА

  • Република Српска је једини српски добитак последњих деценија двадесетог веку . Привремено решена права Срба у Републици Српској.

  • Много бољи статус несрба у Републици Српској, него Срба у Федерадији БиХ.

  • Очекује се враћање америчког фокуса на БиХ.

  • У току је дискредитација Републике Српске, и покушај преноса надлежности на неке заједничке институције БиХ.

  • Очекује се ревизија Дејтона у функцији стварања наводно функционалне државе БиХ, са основним циљем да се Република Српска развласти у њеним битним овлаштењима и да се унитаризује БиХ.

  • Очекује се велики притисак на унутрашње односе у Републици Српској, до мере обојене револуције, како би се довела “послушна гарнитура власти”.

  • Опстанак Срба је угрожен без подршке Србије. Без активне политике помоћи и подршке Србима у региону и без интеграције Срба у региону, присутан је осећај остављености и напуштености од стране Србије.

  • Једна ствар која се сматра великим напретком и која највише узнемирава НАТО пакт је стварање колективних снага за брзо реаговање, једне војне силе коју ОДКБ жели да формира, са фокусом на заштиту спољних граница, борбу против теоризма, наркотрафикинга и трговине људима.

  • Идејна кретања унутар вехабијског покрета – идеолози у потпуности негирају развој исламске интелектуалне мисли током 14 векова. Признају практиковање ислама присутно само у време пророка Мухамеда, односно у те прве три генерације муслимана.

  • Све оно што је османлијско наслеђе на Балкану, треба уништини и забранити, и у томе су веома агресивни према својим верницима-сународницима, што се осети не само у БиХ, већ и у Црној Гори, Србији и шире.

  • Интернационални карактер вехабијског покрета заслужује посебну пажњу. Видљиво је њихово присуство у Сирији и Ираку где ратују за идеје Исламске државе. И код њих је присутна подвојеност. Нпр. од добровољаца из БиХ, једни ратују за Исламску државу, други за Ал Каиду…

  • Поред интернационалистичке – панисламске струје, она која у последње време све више јача и преузима примат је националистичка струја, тј. они који сматрају да не треба ићи у Сирију и ратовати за Исламску државу – јер им американци никада неће дозволити да направе шеријат, него да за Исламску државу треба ратовати у БиХ када за то дође погодан час.

  • Вехабисти настоје да стекну што више следбеника и у томе је интернет веома плодоносно средство за ширење и пропагирања својих идеја – предавања на којима се зна окупити по више хиљада посетилаца. Пример је предавање Муфтије Зукорлића у Босанском културном центру – некадашњи Ђуро Ђаковић, у Сарајеву, где је присуствовало преко 1200 људи.

  • Вехабијски покрет је ојачао до те мере да су развили паралелну организацију наспрам исламске заједице у БиХ, што није дозвољено ни од Ријасета исламске заједнице ни по Закону о верама и верским слободама БиХ. Направили су своје џемате-верске заједнице, мешџиде-објекте у којима обављају верске обреде без сагласности исламске заједнице. Регистровани су као невладина организација. Једна од њих се зове “Унија босанских џемата” што је супротно закону о верама – не може нико проповедати ислам мимо сагласности исламске заједнице.

  • Највише младића у Сирији је отишло из сарајевског предграђа Хаџићи, Рајловац, Бутмир. Њихови идеолози су завршили докторате у Ријаду, Џеди, Катару. Савршено говоре арапски и ти млађи људи налазе најбољи начин да младе придобију за ону интерпретацију ислама коју они практикују – тако се њихов покрет рапидно шири. У ту сврху користе сва технолошка достигнућа.

  • Вехабисти су финансирани добрим делом из Саудијске Арабије. Имају отворене школе по Сарајеву, Зеници, Мостару…

  • У БиХ је у току последња битка бошњака против вехабијског покрета. Предводи је Ријасет који је затражио је помоћ државе у сламању идеолошког ширења вехабијског покрета. Муфтија Зукорлић, који је прилично радикалан, се томе супроставио. Велику помоћ у борби против вехабија дао је Муфтија београдски Мухамед Јусуф Спахић.

  • Мухамед Јусуф Спахић је био велика баријера муфтији Зукорлићу, не само у Србији већ и у БиХ. Несхватљив је потез именовања Мухамеда Јусуф Спахића за амбасадора Србије у Саудијској Арабији јер је тиме склоњена последња баријера Зукорлићу. То погодује развоју радикализма коју Зукорлић пропагира. Они више неће ићи у Сирију да ратују за идеје исламске државе. Они чекају погодан моменат у БиХ. Јачају идеолошки, шире своје следбенике. Подриње им је главни циљ-предео слабо насељен, преко којег се они идеолошки спајају са Рашком и даље Косовом према Блиском истоку.

  • СИПА, обавештајна агенција БиХ, се не бави праћењен идејних кретања и широким индоктринацијама младих са могућим катастрофалним последицама.

  • Додатни проблем је утицај страних фактора на један део опозиције кроз стално провоцирање “обојене револуције” која је део хибридног рата чији творци нису на Блиском истоку, већ у две стране амбасаде: САД и Велике Британије.

  • Резултат једне од тих активности је британска резолуција о Сребреници која није прошла захваљујући руском вету.

  • Забрињавајућа је сугестија Велике Британије да је решење мигрантске кризе да се мигранти усидре на Западном Балкану, а очекује се талас од 2 милиона на пролеће из Турске.

  • Дође ли до затварања граница, мигранти ће бити незадовољни што не могу да иду даље и добар део њих ће се претворити од “јадних миграната” у “острашћене ратнике” који су већ стекли ратно искуство на Блиском истоку.

  • Процене указују да је свега 20% људу са сиријским пасошем заиста из Сирије, остали пасоши су купљени или фалсификовани – то је велика опасност.

  • Евентуална одлука да се мигранти “усидре” на Балкану је провоцирање сукоба између хришћана и мислимана. То некима одговара јер у томе виде полугу за сузбијање сваког руског утицаја на Балкану.

  • Опасности које надолазе и идејна кретања се морају пратити како бисмо имали добру процену и правовремене акције.

  • Стубови спољне политике Републике Српске су Русија и Израел.

  • Оно што Република Српска чини у спољном-дипломатском смислу је савезништво са Русијом и Израелом, уз договорену обуку и сарадњу полицијских снага Српске са снагама Русије и Израела.

  • Планирано је проширење капацитета МУП Српске за 400 припадника, уз појачану обуку и сарадњу са Русијом и Израелом, набавка новог наоружања у циљу подизања степена безбедности. Скупови попут научне конференције ЕВРОАЗИЈСКОГ БЕЗБЕДНОСНОГ ФОРУМА доста помажу да се јавност упозна о чему се заправо ради, будући да је на сцени демонизација лидера који сметају “новом светком поретку”. На глобалном плану, то је Бладимир Путин, а на локалном Милорад Додик.

  • Неопходно је борити се против обликовања јавног мњења по жељама лидера “новог светског поретка”. Балкан је полигон, где су потребне слабе владе које се неће моћи одупрети интерсима власника крупног капитала, банкарских картела, власника корпорација који имају велики утицај на владе својих земаља, војне и обавештајне агенције.

  • Новом светском поретку” потребне су нестабилне и слабе владе које нису у стању да заштите своје ресурсе нити да спрече да се становништво претвори у јефтину радну снагу, модерне робове.

  • БиХ је једина земља у којој су Иран и Саудијска Арабија, иначе традиционално супростављене земље, били савезници у БиХ током рата 90-тих.

  • Интензивно је присуство иранске дипломатије у БиХ кроз културно истраживачки центар Ибн Сина и телевизијску станицу ТВ Сахар.

  • Саудијска Арабија је такође снажно присутна, кроз капитал, кроз вехабијски покрет, изградњу џамија, међу којима је и џамија “Краљ Фахд”, која има екстериторијални статус. Уз све то, присуство Судијске Арабије је подржано од стране САД.

  • Туска је од исламских земаља скоро најприсутнија у БиХ. Присутна је у медијском смислу – дневни лист, седмични лист, веома посећен портал у БиХ је финансиран турским новцем. Турски председник Ердоган је подржао Бакира Изетбеговића у председничкој кампањи. Подршка је била узвраћена када се Бакир Изетбеговић директно укључио на завршном митингу који је одржао Ердоган.

  • Такође, људи из турске амбасаде веома често долазе код директора обавештајне службе БиХ, што се током десетогодишњег мандата претходног директора никада није десило.

  • Израел је подржавао Републику Српску, политички и обавештајно. Израел сматра да се боримо против истог непријатеља. Под утицајем САД смањује се подршка Израела Републици Српској.

2.11 ЦРНА ГОРА

  • Под притиском асимилације, у Црној Гори условљава се запошљавање у државној служби да сте црногорац, да се одрекне српског идентитета. Појединци не смеју јавно да се декларишу као Срби.

  • Срби су заборављени. Многи Срби ван Србије су забринути за Србе из Србије и Србију.

  • Лажна је пропаганда НАТО пропагандиста о економском прогресу и повећању нивоа опште сигурности уласком Црне Горе у НАТО.

  • Прва премиса да је чланство у НАТО основа економског благостања и инвестиција-пример истинитости тврдње је Хрватска која је током прве 4 године чланства у НАТО забележила 4 пута мањи прилив инвестиција у поређењу са периодом пре НАТО интеграција.

  • Евентуални улазак Црне Горе у НАТО пакт може спречити економску валоризацију локалитета планираних за изградњу војних база, углавном смештених на Јадранској обали, те би држава била ускраћена за огромне инвестиције, а такође би се тиме угрозио и развој туризма. Доказ за то: отеран је инвеститор који је био спреман да на ували Валданос направи луксузни туристички резорт. Влада не расписује тендер за поменути простор јер је очигледно поменута локација већ предвиђена за централну базу САД и НАТО, а уз њу, друга локација за НАТО снаге је Бока Которска.

  • Следећа премиса да се уласком у НАТО подиже ниво безбедности, спољне и унутрашње, оповргавају терористички напади који су се десили у Турској и Француској, државама према којим касније није понуђена ни елементарна солидарност. НАТО је остао по страни. Савезник за борбу против тероризма се тражи у Москви.

  • НАТО пропагандисти као један од разлога за учлањење у НАТО је да је Црна Гора окружена НАТО земљама, што није истна, будући да 70% државне границе Црна Гора дели са Србијом и БиХ, дакле са државама које нису НАТО чланице.

  • У којој би мери држава Црна Гора, по својој величини од нешто преко 13000км2, неколико стотина војника и сиромашном економијом, допринела колективној безбедности?

  • Увлачење Црне Горе у НАТО као традиционалног руског савезника, из перспективе САД би представљало само малу компензацију за морални и стратешки фијаско у Сирији и политички дебакл у Украјини.

  • Да ли се сме дозволити да се Црна Гора претвори у “камичак“ који САД планирају да гурну у “велику Руску ципелу”.

  • Најалкше остваривање дела геостратешких инереса Србије и Русије на Балкану било би реализовано спречавањем уласка Црне Горе у НАТО.

  • Како се Русија својевремено 1995. и 1999. бранила на Балкану, тако се Србија, Република Српска, али и Русија данас бране у Црној Гори.

  • Важни напори ЕАБФ у том погледу, и планиране конференције у Београду и Подгорици посвећене спречавању уласка Црне Горе у НАТО.

  • Русија је у последњим месецима интензивирала своју дипломатску активност. Упутила је гаранцију потпуне војне неутралности Црне Горе, за разлику од НАТО који пружа наставак четврт века дуге диктатуре и тираније Мила Ђукановића која је уништила индустрију и пољопривреду Црне Горе, девастирала стратешке шансе развоја, успоставила полтронство као основну друштвену вредност, заузела вазални однос Црне Горе према САД, увела је санкције Русији, признала лажну државу Косово и подржала њен пријем у УНЕСКО. Црна Гора је држава у којој је реални ниво незапослености око 50%.

  • Црна Гора бира између војне неутралности и колонијалног мрака НАТО. По питању евентуалних НАТО интеграција Црне Горе, интереси Србије и Русије поклапају се са интересима Црне Горе, што се поклапа са интересима и Републике Српске, а то је војна неутралност.

  • Веома је важно за присуство и интересе Русије на Балкану, да Црна Гора остане ван НАТО.

2.12 ХРВАТСКА

  • У Хрватској, у Загребу, већини српске деце говори се да се изјашњавају као Хрвати, како би били друштвено прихваћени. Временом ће се део њих и идентификовати као Хрвати. То је наставак унијаћења и спровођења фашистичког концепта из Другог светског рата.

  • Потребно је инвестирање у неке фабрике-производне капацитет, како би се запослили и остали млади, не само стари.

  • Без младих нема будућности Срба у Хрватској.

  • Потребно је развити сарадњу у области просвете, културе, медија и економије са обе стране српско-хрватске границе. Потребно је инсистирати на конститутивности Срба у Хрватској- процесу у којем би требало да се заложи Србија, јер постоји основа за тражење статуса конститутивног народа.

  • Потребно је да Србија покаже неку врсту активности на том плану, бар у сфери културе и одбрани Српског идентитета.

  • Опстанак Срба је угрожен без подршке Србије. Присутан је осећај остављености и напуштености од стране Србије.

  • Хрватска је под утицајем САД и реметилачки фактор безбедности на Балкану.

2.13 КОСОВО И МЕТОХИЈА

  • Криза на Косову и Метохији била је пробни полигон за ширу примену тајног америчког модела дестабилизације и дезинтеграције многих других независних земаља широм света, које представљају сметњу америчким интересима.

  • САД преко мас медија и невладиних организација утичу и обликују јавно мњење за потребе Запада. Већина обојених револуција урађена је том моделу.

  • И у Ираку Запад је применио “Косовски модел”.

  • УЕФА је донела одлуку да је расистичка изјава: “Косово је Србија” и да ће се примењивати казнене мере.

  • Дијалог са Приштином је у интересу ткз. државе “Косово”- укидање српских паралелних структура.

  • Бриселски споразум је у функцији утицаја ЕУ и НАТО на Србију да постепено пренесе власт на институције државе “Косово”.

3. ЗАКЉУЧАК

Научна конфереција на тему БЕЗБЕДНОСНИ ИЗАЗОВИ И ПРЕТЊЕ НА БАЛКАНУ сматрамо да је оправдана и са друштвеног становишта јер се сви кључни глобални, регионални, национални, конфесионални, енергетски, еколошки, идеолошки па и вредносни проблеми и интереси великих сила значајно преламају на том простору. Свет је постао заиста другачији и опасно место за живот из више разлога.

САД разбијају и уништавају традиционалне државе и организације које не могу да контролишу или које делују у супротности са њиховим интересим и интересима мултинационалних корпорација, у потрази за ресурсима и тржиштем. Вредности ЕУ су постале анационалне, подсећају на идеологију комунизма и лажи о бољем животу. У основи вредности ЕУ јесте економија а не духовне и културне вредности народа.

ЕУ се на мигрантској кризи показала као организација без политичког и безбедносног јединства. ЕУ је у суштини инструмент НАТО, што се види и кроз пресију и претње на КиМ и наметање решења, кроз Бриселске преговоре, који су супротни Уставу Републике Србије. Она се показала и као неравноправна у својој суштини организације институција и механизама одлучивања. Мали народи и државе су у “добровољном ропству у ЕУ”.

Присутна је доминација “водећих нација” и “послушност” малих народа и држава. То економско, политичко и безбедносно обједињавање у Европи реализовано је под контролом САД. Са Мастрихтом је прокламована је “политичка и безбедносна унија”, а нове европске вредности супростављене су постепено изворном и традиционалном европском духовном наслеђу. Европа је под снажним англосаксонским утицајем, сво време после Другог светског рата. Деловање Велике Британије данас па и Пољске јесте у тој функцији.

После Де Гола и Конрада Аденауера, који је био заговорник самосталности Европе кроз “Јелисејски споразум” из 1963., није било окретања Европе самој себи. У процесу распада бивше СФРЈ ЕЗ, а после ЕУ показала је сву незрелост управљања кризом и поново довела рат, смрт и страдање у срце Европе, на Балкан. Та грешка се поновила у агресији НАТО на СРЈ а у данашње време понавља се кроз погрешан однос и пристрасно деловање у Украјинској кризи, спроводећи интересе САД. Европска унија нема будућност. Будућност европских народа и држава је у ослобађању од америчког утицаја и изградњи равноправних односа међусобно и са државама Азије.

У самом средишту Балкана јесу српске земље, па се интереси великих и даље као и у бурним историјским временима, преламају преко српских националних интереса и вредности. Као и пре и данас неки центри моћи у свету подржавају и суседне народе или државе да остваре вишевековне националистичке пројекте, на штету српског народа. У томе предњачи НАТО, као агресивна војно-политичка организација и ЕУ, у подршци хрватских и албанских националних интереса.

Репрезентативно то се најочигледније манифестује кроз подршку и остваривање пројекта тзв. Велике Албаније. Хуманост српског народа и континуиран прилив миграната из Албаније на Косово и Метохију, у периоду два века, насиље и прогон над српским становништвом награђене су признавањем тзв. лажне државе Косово, од водећих држава Запада. Није искључено да се такав хуман однос српског народа под различитим изговорима не злоупотреби и у најновијој мигрантској кризи, кроз повратак и заустављање великог броја миграната на простору Балкана, тежишно у Србији, БиХ и Македонији. То би био дугорочни ударац на српске и руске интересе на Балкану.

Све што сила и насиље донесе није вечно. Битно је не помирити се са резултатима насиља и никада их не прихватити као готов чин. То је спас за генерације које живе у тешким временима или се покажу као недовољно способне да својим потомцима оставе што уређеније и сретније друштво и државу. У крајњој линији Божија правда је највећа и достижна. Треба веровати у истину и правду и чинити све што је до нас, као људи да оставимо што објективнију слику о времену које анализирамо.

У току организације научне конференције учинили смо покушај да у сарадњи са излагачима дефинишемо теме које из различитих углова осветљавају стање безбедности на Балкану и то представили у Програму.

Ради већег броја учесника, краћих дискусија шира научна саопштења ће бити објављена у часопису БЕЗБЕДНОСНИ ФОРУМ, годишњаку наше организације.

У целости научна конференција је оправдала очекивања и представља основу за наредне скупове које ће организовати ЕВРОАЗИЈСКИ БЕЗБЕДНОСНИ ФОРУМ, афирмишући на тај начин потребу војне и политичке неутралности Србије, БиХ и Црне Горе. Такав неутрални статус сачувао би могућност историјске сарадње и афирмације српских и руских интереса на овом простору и спречио агресивно обједињавање НАТО снага и ЕУ у даљем походу САД, Велике Британије и Турске на Исток. То би био добар знак подршке за националне покрете у Европи који су против НАТО и ЕУ. Без значајне и јаче медијске подршке и оснивања слободних медија, тешко се праве вредности могу пренети до народа, јер су национални медији претежно у власништву и под утицајем Запада. Спас јесте у организовању електронских и штампаних медија преко којих се може пласирати овјективна истина и разбијати лажи ЕУ, њеном систему вредности и улози међународне заједнице.

ПРОЈЕКАТ 2.

Црна Гора и НАТО

2.1 ОКРУГЛИ СТО НА ТЕМУ „ЦРНА ГОРА И НАТО“

На округлом столу, у организацији Мировног покрета „НЕ У РАТ-НЕ У НАТО“ на тему „Црна Гора и НАТО“, учествовао је ЕВРОАЗИЈСКИ БЕЗБЕДНОСНИ ФОРМ, по позиву организатора.

Округли сто одржан је у  Подгорици 01.12.2016. године  у просторијама Матице српске.

Из ЕВРОАЗИЈСКОГ БЕЗБЕДНОСНОГ ФОРМА  на конференцији су учествовали:

  1. Проф. др Митар Ковач,
  2. Проф. др Спасоје Мучибабић,
  3. Мр Миленко Лаловић и
  4. Стојан Батинић.

Као сарадник форума учествовао је Боривоје Оровић.

Испред  домаћина су учествовали:

  1. Проф. др Владимир Божовић, председник извршног одбора Матице српске у Црној Гори,
  2. Андрија Мандић, председник Нове српске демократије,
  3. Милан Кнежевић, председник Демократске народне партије,
  4. Славен Радуновић, потпредседник Нове српске демократије и председник Одбора за европске интеграције у Скупштини Црне Горе,
  5. Бошко Вукићевић, један од осниовача „Покрет Слобода народу“ и
  6. Игор Дамјановић, међународни координатор покрета „НЕ У РАТ-НЕ У НАТО“.

Излагања-саопштњења су проведена у складу са Планом.

На округлом столу, поред једног броја уважених званица и грађана,  били су присутни представници руске Амбасаде у Црној Гори.

У предвиђеном времену за постављање питања, одређени број присутних поставио је питања која су се углавном односила на последице укључења Црне Горе у НАТО и потребу организовања референдума на коме би се народ демократски изјаснио да ли је за приступање Црне Горе у НАТО, на што су им присутни дали одговоре. Суштина постављених питања и одговора указује на погубност укључивања Црне Горе у НАТО из више аспеката.

Пре округлог столе проф. др Митар Ковач дао је интервију Српској РТВ Црне Горе.

2.2 ТРИБИНА НА ТЕМУ ПОСЛЕДИЦЕ ЕВЕНТУАЛНОГ УКЉУЧЕЊА У НАТО ПОД НАЗИВОМ  „ПАМТИМО

На трибини под називом „ПАМТИМО“, у организацији Мировног покрета “НЕ У РАТ-НЕ У НАТО“ учествовао је и ЕВРОАЗИЈСКИ БЕЗБЕДНОСНИ ФОРУМ као суорганизатор.

Трибина је одржана 12.02.2016. године у Подгорици у крипти Саборног храма Христовог васкрсења.

Испред ЕВРОАЗИЈСКОГ БЕЗБЕДНОСНОГ ФОРУМА учествовали су:

  1. Проф. др Митар Ковач
  2. Мр Миленко Лаловић и
  3. Стојан Батинић.

Испред домаћина су учествовали:

  1. Владика будимљанско-никшићки Јоаникије
  2. Андрија Мандић, председник Нове српске демократије
  3. Милан Кнежевић, председник Демократске народне партије
  4. Гојко Раичевић, председник Мировног покрета „Не у рат-не у НАТО“ и
  5. Миајло Бацковић, свештеник-председник Братства православне омладине Црне Горе.

У склопу трибине у крипти Храма приказана је изложба фотографија о последицама дејства НАТО пакта 1999.године на простору Савезне Републике Југославије.

На почетку трибине приказан је кратак филм о последицама дејства НАТО пакта 1999. године  на простору Савезне Републике Југославије.

ОСНОВНЕ ПОРУКЕ СА ТРИБИНЕ:

  • Власти Црне Горе као да су избрисале 1999. годину из свог памћења и непреболне ране задобијене од дејства НАТО пакта,
  • Основни проблем у Црној Гори је што нема правог дијалога, посебно на тему (не)приступања НАТО-у. Народ је изложен најмонструозниој кампањи власти која користи методе притиска на медије и манипулише својим медијима, „а све новцем грађана, пљачкајући грађане, не водећи ни најмање рачуна о народном осјећању и памћењу“,
  • На делу је покушај уласка НАТО-а у Црну Гору, а не Црне Горе у НАТО, те доношење било какве одлуке по том питању мимо одлуке народа неће произвести ништа добро ни Црној Гори, нити НАТО-у,
  • Већина грађана у Црној Гори се залаже за неутралност када је у питању однос према војним савезима и референдумско изјашњаванје по овом питању,
  • Евентуалним уласком у НАТО Црна Гора не само да не би била равноправна чланица те агресорске асоцијације, „већ миш испод стола, а никако ни пас ни мачка…“,
  • На сцени је покушај распарчавања српских етничких простора, са тенденцијом да се они национално означе другим именом,
  • У наредном периоду све три српске земље Црна Гора, Србија и Република Српска, ће бити изложене безбедносним изазовима,
  • НАТО зна став јавног мњења. Знају да су омражена организација. Знају да и поред све пропаганде немају подршку грађана на српским прострима. То зна и Европска унија, која је суштински тамница за мале државе, са марионетским режимима,
  • Црна Гора не жели да буде члан злочиначког и антицивилизацијског ратног савеза, не жели да буде у фронту против себе, против Србије, против Русије – и против здравог разума,
  • Добијањем позивнице за чланство у НАТО Црна Гора нашла се на корак од провалије, брисања историје, Царевог лаза, рушења Цетињског манастира, минирања Острога, и свега оног што је кроз векове била,
  • НАТО је насиљем створио квази државу коју зову „Косово“,
  • Црногорски народ није ничија агентура, не ради за ничију државу, већ за добро потомства свог народа, следећи Светог Петра Цетињског, свесни ко је наш историјски заштитник, ослоњени на велику и снажну Русију,
  • Охрабрују последње иницијативе које долазе из Русије, и позив водећим државама НАТО-а, да заједно гарантују војну неутралност Црне Горе,
  • Издаја има свој континуитет, једнако као и отпор према непријатељима код народа Црне Горе. Никад нико са Запада није ни хранио, ни бранио, нити штитио Црну Гору, али зато јесте братска Русија, без чије помоћи не би било ни државе Црне Горе, као ни православља,
  • За балканске народе у овом тренутку најбоље решење је да се издигну изнад Истока и Запада, и Западу буду Исток, а Истоку – Запад, у војном смислу бирајући неутралност.

Посебну помоћ пружила је Митрополија црногорско- приморска и старешина Саборног храма са својим особљем.

Трибину је пратио значајан број представника медија.

ПРОЈЕКАТ 3.

Украјинска криза и њене стратешке рефлексије на безбедност Европе и Азије

(У припреми)

ПРОЈЕКАТ 4.

Истраживање јавног мњења у Србији, Босни и Херцеговини и Црној Гори о кључним безбедносним питањима

(У припреми)

 

Као што су:
– НАТО – да или не, смисао постојања;
– ЕУ – „Европска војска“ ;
– Линије и тачке сукоба у Европи;
– Западни Балкан – безбедносне претње и ризици.

 

 

ПРОЈЕКАТ 5.

Безбедносни аспекти и перспективе Републике Српске

 -научна конференција-

Научну конференцију БЕЗБЕДНОСНИ АСПЕКТИ И ПЕРСПЕКТИВЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ организовали су ЕВРОАЗИЈСКИ БЕЗБЕДНОСНИ ФОРУМ и ФОНД СТРАТЕШКЕ КУЛТУРЕ.

Конференција је одржана 20.04.2016. године у Бања Луци у просторијама АКАДЕМИЈЕ НАУКА У УМЈЕТНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ.

Испред ЕВРОАЗИЈСКОГ БЕЗБЕДНОСНОГ ФОРУМА учествовао је:

  • Проф. др МИТАР КОВАЧ

 

Испред ФОНДА СТРАТЕШКЕ КУЛТУРЕ учествовала је:

  • Мр АЊА ФИЛИМОНОВНА

 

Остали учесници Конференције су били:

  • Проф. др ВИТОМИР ПОПОВИЋ, дописни члан АНУРС-а,
  • Проф. др СИНИША КАРАН,
  • Доц. др ПРЕДРАГ ЋЕРАНИЋ,
  • Мр ГОСТИМИР ПОПОВИЋ,
  • Мр ИГОР ДАВИДОВИЋ,
  • Проф. др ДАНКО ЈОВАНОВИЋ и
  • Проф. др МИЛА АЛЕЧКОВИЋ НИКОЛИЋ,

ОСНОВНЕ ПОРУКЕ СА КОНФЕРЕНЦИЈЕ:

  • у последњих двадесет година врши се страховит притисак на Републику Српску од стране САД, ЕУ и НАТО, а све у циљу одузимања надлежности Републике Српске, унитаризације државне заједнице и стављања под војну контролу Републике Српске. Указано је да то показује и чињеница о сарадњи МУП-а Републике Српске и МУП-а Руске Федерације, а на коју се Европски парламент огласио чак и Резолуцијом у којој се наводи да је ЕП дубоко забринут, те да свака таква сарадња подрива интересе државне заједнице.
  • експанзионистичка политика НАТО, САД и ЕУ су главни разлог дестабилизације балканског региона и шире. У политикама САД, ЕУ и НАТО, српски фактор се оцењује као реметилачки, а Србија и Република Српска се означавају као главни „прозор“ који треба затворити после Црне Горе како се не би могао ширити руски утицај на Балкану, а нарочито после сиријске кризе где је Руска Федерација успела да реафирмише своју спољну политику у решавању криза и конфликата.
  • окупација Косова класичан је пример унитарног деловања НАТО-а и подршка – наставак агресије из 1999.
  • САД, ЕУ и НАТО су запалиле и потпомогле низ ратова, те  од многих уређених држава направиле несрећне и разрушене земље. То је стратегија “превентиног рата”, у коме се доноси „демократија“. “То смо могли видети на својој кожи у Републици Српској и Србији, али видимо да се тај тренд наставља у Ираку, Либији и Сирији. Своју агресивну политику САД врше и преко ЕУ и НАТО.”.
  • “НАТО ракетни штит се увек доводи у везу са „терористичким“ режима неких држава, па ће по ставу НАТО и САД бити угрожена Европа, а која “мора” да се брани. Истина је потпуно другачија. Државе које су распоредиле своје ефективе јесу саучесници у том агресивном процесу. На исти начин покренут је план за постављање ракетног штита у Републици Српској на Јахорини. На жалост, и простор Црне Горе је данас под тим утицајем, те се око Републике Српске и Србије ствара једна НАТО баријера.”.
  • логика силе и моћи Запада је та, да се енергетски ресурси учине доступним њиховим енергетским корпорацијама, те да се нанесе штета како земљама у којој то раде, тако и Русији.
  • у бази Бондстил на Косову се топи српско злато. Цена нафте се намерно обара да би се дестабилизовала Русија, а у ту сврху служе и санкције према Русији.
  • “То је та демократска политика САД, ЕУ и НАТО. Најнеприхавтљивија ситуација за САД, ЕУ и НАТО јесте успостављање мира и стабилности у било којем региону света.”.
  • “Постоје два крака једних те истих клешта којима нас настоје сломити, Републику Српску и њено политичко биће. Исламски екстремизам то свакако јесте један, а други крак тих кљешта је хибридни рат против на само Републике Српске, него и против Србије и Македоније. Повод свега је трули капитал и власници банкарског картела чији је циљ мрвљење држава и сламање европских нација те претварање целе планете у један конгломерат где националне вреднсоти бивају потиснуте. Не само државе, него и основне ћелије друштва, породице.”
  • “На овим просторима се може лако уочити тај утицај преко НВО и медија који се спонзоришу из ових картела. Дакле, изнутра и споља се дроби нација. Медији се користе као оружје у циљу мењања друштвене свести и утицаја на јавно мњење. Хибридни рат је шири појам од обојених револуција, које су само кулминација хибридног рата. Коначни циљ је да грађани сами уруше инстутуције своје државе, мислећи да је то исправно. Можемо видети на примерима Сирије, Либије и Украјине како то функционише. Да ли је тамо стигла демократија? – не, свуда влада безвлашће и сувишно је причати о последицама. “, закључено је на конференцији.
  • Наглашено је да се ЕУ плаши сарадње Републике Српске и Србије јер мисли да се преко њих шири руски утицај.
  • “ЕУ сама себи ствара имагинарни страх, те се сама доводи у невољу, а не види реалну опасност, талас миграната, односно испланирану миграцију становништва, коју су сами произвели. Та испланирана миграција становништва прети и самом распаду ЕУ. Аналитичари указују да ће се ЕУ распасти и да ће доћи, у најмању руку, до њене реконфигурације.”
  • “Дејтонско-париски мировни споразум није само окончао рат него је направио и подлоге за даљи развој система. Два основна елемента у њему су Република Српска и Федерација БиХ. Све остало су гаранти и спољне активности. Треба га само примењивати. Већ у самом почетку примене почели су да се убацују неки заједнички органи од стране Запада, крећући се према унитаризацији Републике Српске и Федерације БиХ. Република Српска је у почетку провођења споразума, јануара 1996. године, веома дробро радила и показала да је способна страна и да у потпуности може да извршава све међународне обавезе. Када се то увидило, осетио се притисак да је потребна још једна институција у Сарајеву.
  • У Републици Српској се препознала претња и њен међународни субјективитет, а што је засметало Западу. Република Српска није пристала, те су кренули огромни притисци од стране САД, ЕУ и НАТО, а ти притисци трају и данас. Често можете чути у медијима када инострани представници дођу овде и кажу да није важно слово, него дух споразума. После притисака, почело се са уништавањем безбедносног система Републике Српске, односно њене војске. Основни аргументи су били да је стварање заједничке војске много економичније, боље и рационалније. Испоставило се да смо добили заједничку војску која је само велики потрошач новца и ништа друго, те елемент манипулисања од стране НАТО-а.
  • Врло је тешко у јавности борити се против медијске кампање, где се пласира фраза „дајте нама економију, брига нас за остало“. На планети не постоји јака економија без стабилног политичког система која се заснива на вољи народа који живи ту. Република Српска треба да буде стабилан политички систем и друштво, а тек после можемо говорити о надградњи економије, културе и осталог. “.
  • Наглашено је и да странци никада неће уважити наше интересе, него ће само радити на нашу штету и њихову корист, те нас потчинити.
  • Један од интереса Запада је да ММФ мора бити надзорна компонента над свим финансијским аранжманима државе, а то је само једно од питања са којима уцењују. Постоји погрешна представа о ЕУ, да улазак у ЕУ односи оно што нас мучи. У очекивању приступним преговорима добијено је низ услова, од којих су неки бесмислени. Један од услова је био укидање царина за робу из ЕУ. Истовремено, скоро па да не можете извести нашу робу у ЕУ, што је очигледно асиметрија. ЕУ је на тај начин остварила свој економски интерес, а у међувремену је наставила да се бави политиком условљавања, намећући нове услове и притиске.
  • Где се данас налазимо, питање је за референдум, а који је код нас забрањена прича. Чак и ако желимо да уђемо у ЕУ, њихов услови су императивни те своје услове стављају на начин, да ће обуставити сваке преговоре док се ти услови не испуне. Ни за 20 године немамо се надати чему са ЕУ. Поново, и после евентуалног испуњавања услова, имате временски период који је нужан за пуноправно чланство.
  • “Уласком у ЕУ, 50.000 људи у Републици Српској би остало без посла, а у Србији 350.000. Највећа трагедија је што сва роба из ЕУ која је требала бити уништена, улази на тржиште Републике Српске и Србије. С друге стране, они нам продају маглу јер имају јединствено тржиште, а ми не можемо извозити њима јер немамо „тако високе“ стандарде. Када увозе сирову букву, онда је то добар стандард, а када је треба обрадити, они кажу, немате стандард. Отиђите у Рим на аеродорм и видећете да тамо није пежо, него фиат. Исто тако у Паризу ћете видети пежо или рено. Они јесу јединствено тржиште, али итекако чувају своје интересе, а што ми свакако не радимо.”.

Организација Конференције је била на високом нивоу.

Посебну помоћ пружила је Академије наука у умјетности Републике Српске са својим особљем.

Трибину су пратили и представници медија и студенти неколико факултета из Бања Луке.

 

ПРОЈЕКАТ 6.

„Војна неутралност Црне Горе“

ТРИБИНА „Војна неутралност Црне Горе“

 

Уз организацију Уније за неутралност одржане су трибине на тему „Војна неутралност Црне Горе“ у Подгорици,  Будви (нсеље Грбаљ)  и Андријевици.

1) Трибина у Подгорици одржана је 15.09.2016. године у просторијама Матице српске, са почетком у 19.00 часова.

Испред Уније за неутралност наступили су:

  • Гојко Раичевић, председник Уније и
  • Андрија Мандић, члан председништва Уније и председник Нове српске демократије.

Испред Евроазијског безбедносног форума наступили су:

  • проф. др Митар Ковач, генерал у пензији, директор и 
  • доц. др Јелена Вукоичић, члан форума.

У културно-забавном програму наступио је  доајен Црногорског народног позоришта Гојко Бурзановић интерпертацијом „Посланице Светог Петра Цетињског“ и Мр Миленко Лалевић, члан  Евроазијског безбедносног форума,  са „Бесједом о српској капи (заврати)“.

2) Трибина у насељу Грбаљ (Будва) одржана је у згради месне заједнице на Савиној главици 16.09.2016. године са почетком у 19.00 часова.

Испред Уније за неутралност наступили су:

  • Гојко Раичевић председник Уније
  • предсједница Демократске српске странке Драгица Перовић и
  • Милан Кнежевић члан председништва Уније и предсадник Демократске народне партије.

Испред Евроазијског безбедносног форума наступили су:

  • проф. др Митар Ковач, генерал у пензији, директор
  • Стојан Батинић, генерал у пензији и
  • Мр Миленко Лаловић, пуковник у пензији, чланови форума.

У културно-забавном програму наступио је  доајен Црногорског народног позоришта Гојко Бурзановић интерпертацијом „Посланице Светог Петра Цетињског“ и Боривоје Оровић, пуковник у пензији, рецитовањем својих родољубивих песама.

3) Трибина у Андријевици одржана је у просторијама Демократског фронта 19.09.2016. године са почетком у 15.00 часова.

Испред Уније за неутралност  наступили су:

  • Раичевић председник Уније и
  • Живко Пековић члан председништва Уније.

Испред Евроазијског безбедносног форума наступили су:

  • проф. др Митар Ковач, генерал у пензији, директор
  • Стојан Батинић, генерал у пензији и
  • Мр Миленко Лаловић, пуковник у пензији, чланови форума.

Присутнима се обратио председник Скупштине општине Беране господин Горан Киковић. Учешће у трибини узели су присутни мештани Андријевице изношењем својих ставова и постављањем питања и песници рецитовањем својих песама.

Из излагања и дискусија  на трибинaма могу се извући следећи ставови и поруке:

 

  • Српски народ у Црној Гори, посебно на северу, осећа велику угроженост и обесправљеност и изостанак подршке званичних власти Србије, посебно у последње четири године,
  • Власти Црне Горе, од осамостаљења дискриминишу све локалне средине и заједнице које се претежно изјашњавају као српске. Утом смислу не улажу финансијска средства нити доводе инвеститоре за отварање нових погона и фабрика, тако да је млади нараштај приморан да своја животна питања решава у другим срединама или да се приклања званичној власти. На тај начин Мило Ђукановић уцењује и прогони све оне који су за очување Црне Горе и који су за очување српског националног простора,
  • Црногорски режим не обезбеђује елементарне права за српску заједницу на нивоу националних мањина, тако да је проказан српски језик, застава и све више припадност српској православној цркви,
  • Српски народ је јединствен у осуди увођења црногорског језика и изричит је за одржање српског језика и ћирилице,
  • Истакнуто је низ примера дискриминације и прогона људи из државних институција, кроз прекиде радног односа само зато што се декларишу као Срби. Истиче се пример да су учитељи тајном кампањом били инструисани да прихвате школскле дневнике и друге обрасце штампане на латиници и да исте морају попуњавати латиницом. То је почетак процеса колективног унијаћења српског народа у Црној Гори а да се о томе власт републике Србије никада нису одредиле и истакле то као проблем. Муслимани се у Црној Гори све више декларишу као бошњаци, а Албанци у источном делу изграђују елементе аутономије у културној и политичкој сфери. На тај начин само је српски народ у Црној Гори подељен на „Србе и Црногорце“,
  • Не постоји сагласност ни око државних симбола, пре свега око заставе. Муслимани носе ратне заставе муслиманске БиХ, а Албанци албанске заставе. За Србе постојећа застава није њихов избор већ тробојка са белим орлом, традинационална застава Краљевине Црне Горе. Постојећу заставу и грб Црне Горе зову „кокошком“, јер никада није била историјски симбол државности Црне Горе,
  • Све више је изражена и бијазан од албанског и муслиманског екстремизма, посебно на северу и истоку Црне Горе,
  • Не одобрава се успостављање границе између Црне Горе и лажне државе Косова јер сматрају да је то граница према Србији која је давно утврђена,
  • Свим демократски средствима потребно је наставити истрајну борбу за очување српских националних интереса и недозволити даље поделе, посебно у разбијању улоге и значаја српске православне цркве,
  • Српски народ у Црној Гори искрено жели још отворенију и плодотворнију сарадњу са руским народом на свим пољима, што је видљиво и кроз изградњу и очување споменика руским војницима и другим сахрањеним припадницима руског народа на територији Црне Горе,
  • Српски народ Црне Горе дубоко осећа жал за жртвама НАТО агресије народа републиоке Србије и Црне Горе и то га чини још одлучнијим у супростављању приступања Црне Горе НАТО пакту,
  • Одлуку о приступању Црне Горе НАТО пакту, као судбоносном питању не само за Црну Гору већ и за све српске земље, потребно је донети изјашњавањем народа на референдуму,
  • Потрбне су хитне инвестиције у већинским српским срединама како би се зауставио процес одласка народа из тих средина, као и процес националног и верског унијаћења и „политичког насиља“. То насиље се спроводи кроз корупцију, уцене припадника опозиционих странака, посебно виђенијих и утицајних људи.

 

Зато се суштински може рећи да у  Црној Гори не постоји демократија нити демократски систем, него је на сцени самовоља једне корумпиране ауторитарне власти, која манипулише вољом народа и недозвољава истинску анфирмацију његових интереса.

 

 ПРОЈЕКАТ 7.

Последице Варшавског самита НАТО на безбедност Европе и Балкана

 -научна конференција-

 

У организацији Евроазијског безбедносног форума дана 04.10.2016. године у Институту за међународну политику и привреду, Македонска бр. 25, одржана је научна конференција под називом „Последице Варшавског самита НАТО на безбедност Европе и Балкана“

Конференцијом је руководио директор Евроазијског безбедносног форума проф. др Митар Ковач, који је поздравио присутне, саопштио циљ конференције и кратке уводне напомене.

На конференцији су своја саопштења изнели:

  • Проф. др Митар Ковач
  • Проф. др Радован Радиновић
  • Проф. др Радомир Милашиновић
  • Проф. др Мила Алечковић
  • Проф. др Предраг Ћеранић
  • Проф. др Станко Нишић
  • Доц. др Јелена Вукоичић и
  • Др Душан Пророковић

 

Конференцију су пратили представници: министарства одбране, Института за међународну политику и привреду, Правног факултета, Факултета политичких наука, Сингидунума, Центра за геостратешке студије, удружења Част отаџбине, српског сабора  Заветници и представници средстава информисања.

Циљ одржавања научне конференције  био је да се изнесу основни закључци из анализа и истраживања о смислу постојања, последицама деловања НАТО након Хладног рата па до данас по мир у свету, са посебним освртом на стратегијска опредељења НАТО која су утврђена на Варшавском самиту.

Након распада СССР-а и распуштања Варшавског уговора Русија је била све мање утицајна у међународним односима и бавила се унутрашњим проблемима. У таквој ситуацији дуже време су све кључне одлуке у свету, Европи и на Балкану доношене у складу са интересим САД, а спровођене преко НАТО и ЕУ. Погубност таквих одлука деведестих година највише је осетио српски народ. Након опоравка и ревитализације привреде и сектора безбедности Русија је у последњих десет година успела да се поврати на међународну позорницу и да све значајније утиче на креирање међународних односа.

Свет је већ постао мултиполаран и сведоци смо да се померају интереси великих сила и врши подешавање и усаглашавање зона утицаја. У том процесу нажалост највише страдају мали народи и државе, поготово ако нису у стању да на прави начин штите своје националне интересе. То позиционирање интереса великих сила данас се најочигледније види на простору Балтика, Украјине, Балкана и Блиског Истока. Заоштреност и сукобљеност интереса великих сила иде до те мере да се моделују насилне смене власти и активирају замрзнути конфликти, уз јачање верског и националног екстремизма. У том процесу Србија и српски народ у целини ће имати велике безбедносне изазове и претње да заштите виталне националне интересе.

Наиме, у закључном документу Самита НАТО одржаног у Варшави 8-9. јула 2016. године као кључни циљеви у наредном периоду се између осталих наводе:

            1) јачање војног присуства алијансе у Пољској, Естонији, Летонији и Литванији у 2017. што ће бити остварено размештањем четири нова батаљона на овом подручју;

2) проглашавање иницијалне оперативне способности (Initial Operational Capability) противракетног штита постављеног у Европи због претњи из Ирана и Северне Кореје;

3) посвећеност јачању одбране сајбер простора (cyber defence), како од стране појединачних чланица, тако и заједничким напорима НАТО;

4) ангажовање нових ваздухоплова за прикупљање обавештајних података (Boeing E-3 Sentry AWACS) у циљу ефикасније борбе против Исламске државе;

5) организовање обуке у Ираку;

6) проширивање присуства поморских снага у Средоземном мору како би се савладала Европска мигрантска криза (European migrant crisis);

7) настављање мисије у Авганистану и после 2016. године;

8) упућивање Свеобухватног пакета подршке (Comprehensive Assistance Package) Украјини;

9) потписивање заједничке декларације са представницима ЕУ (председницима Европског савета и Европске комисије) о подизању нивоа сарадње између НАТО и ЕУ на виши ниво. Декларација обухвата области у којима две организације могу унапредити сарадњу – укључујући поморску безбедност (maritime security) и борбу против хибридних претњи (hybrid threats) које долазе од све агресивније Русије. (NATO, 2016) У контексту „руске претње“ помиње се и војно-политички ангажман ове земље у региону Кавказа и Молдавији, као кршење међународног права и нарушавање територијалног интегритета Украјине.

Поред текућих послова и одржавања постојећих мисија, те по први пут јасно назначеног опредљења да се војни савез озбиљније позабави мигрантском кризом (што је учињено после великог притиска европских држава), приметна је фокусираност НАТО на три теме:

а) однос према Русији,                                  

б) позиционирање на Блиском истоку и

в) питање сарадње са ЕУ.

За ове три теме, иначе, НАТО посвећује велики простор и време на свим кључним скуповима које организује последњих седам година.

Основни ставови – поруке са конференције:

 

  • НАТО нема за циљ стабилну, већ зависну Европу која извршава његове циљеве, чак и против својих интереса;
  • НАТО наставља да се шири на Исток: Украјина, Грузија, Јерменија, Азербејџан, Молдавија… ;
  • Крајњи циљ постхладноратовског ширења НАТО, у складу са стратешким интересима САД, јесте да заврши војно окружење Русије (Русија је  једина држава чији је стратешки војни арсенал способан да се супротстави интересима САД, има огроман животни простор и посједује огромне природне ресурсе);
  • У оквиру НАТО, САД желе и даље да доминирају и да преко тог савеза афирмишу и штите пре свега њихове националне интересе и циљеве;
  • Од тзв.одбрамбеног савеза, створен је агресиван војнополитички блок, који покушава да се наметне као “насилник” и инструмент моћи мултинационалних корпорација и водећих држава Запада;
  • НАТО својим деловањем постепено изазива забринутост цивилног друштва европских држава, јер је све више угрожен европски мир од Балтика па до Блиског истока;
  • САД имају низ опција којима неће дозволити формирање самосталног европског безбедносног система ван НАТО;
  • САД успостављају стање хаоса да би могли да контролишу ресурсе;
  • Новораспоређени НАТО батаљони имају само пропагандну сврху: подгрејавање антируског расположења у тим земљама;
  • Исламским тероризмом НАТО и САД правдају своје стратегије;
  • НАТО је учествовао у грађанском рату у БиХ и погрому српског народа, како би се умањила војна моћ Републике Српске и Србије;
  • После 1999. године, НАТО све чини да створи лажну државу Косово;
  • За српски народ је најтрагичније што се разбија српски енички простор и стварају нове државе, нације и вере. У том процесу Србија се доста бојажљиво односи према српском националном питању.

 

Европа је била гробница многих империја, царстава, савеза и вероватно ће бити иста ситуација и са НАТО пактом, организацијом која је нанела човечанству велике штете, неправде и разарања. НАТО је преживео Хладни рат али ће вероватно доћи до распуштања те организације која је изразито офанзивног карактера  и уместо мира и стабилности доноси кризу, вероватно и рат, страдање у срце Европе.

Кроз историју ратова Балкан је био посебно карактеристичан простор по нарастању противречности, супротстављености интереса, проналажењу повода за распламсавање ратова са трагичним последицама. Данас су ствари доста сличне  јер се замрзнути конфликти на Балкану могу покренути у функцији угрожавања српских националних интереса кроз Трећи балкански рат. Нико незна у шта би се тај рат могао претворити јер првенствено Русија, Кина па и друге државе слободног света, неби дозволиле да поново САД и њени јастребови у оквиру НАТО, тероришу српски народ.

 

ПРОЈЕКАТ 8.

ТРИБИНА НА ТЕМУ ПОСЛЕДИЦЕ ЕВЕНТУАЛНОГ УКЉУЧЕЊА У НАТО ПОД НАЗИВОМ “ПАМТИМО”

(извештај)

 

На трибини под називом ПАМТИМО, у организацији Мировног покрета “НЕ У РАТ- НЕ У НАТО”,  учествовао је и ЕВРОАЗИЈСКИ БЕЗБЕДНОСНИ ФОРУМ као суорганизатор.

Трибина је оджана 12.02.2016. године у Подгорици у крипти САборног храма Христовог васкрсења.

Испред ЕВРОАЗИЈСКОГ БЕЗБЕДНОСНОГ ФОРУМА учествовали су:

  • Проф. др Митар Ковач
  • Мр Миленко Лаловић и
  • Стојан Батинић

Испред домаћина су учествовали:

  • Владика будимљанско-никшићки Јаоникије
  • Андрија Мандић, председник Нове српске демократије
  • Милан Кнежевић, председник Демократске народне партије
  • Гојко Раичевић, председник Мировног покрета “Не у рат- не у НАТО” и
  • Миајло Бацковић, свештеник-председник Братства православне омалдине Црне Горе

У склопу трибине у кипти Храма приказана је изложба фотографија о последицама дејства НАТО пакта 1999. Године на простору Савезне Републике Југославије.

 

ОСНОВНЕ ПОРУКЕ СА ТРИБИНЕ:                                               

  • Власти Црне Горе као да су избрисале 1999. Годину из свог памћења и непреболне ране задобијене од дејства НАТО пакта,
  • Основни проблем у Црној Гори је што нема правог дијалога, посебно на тему (не)приступања НАТО-у. Народ ја изложен најмонструознијој кампањи власти која користи методе притиска на медије и манипулише својим медијима, а све новцем грађана, пљачкајући грађане, не водећи ни најмање рачуна о народном осјећању и памћењу,
  • На дијелу је покушај уласка НАТО-а у Црну Гору, а не Црне Горе у НАТО, те доношење било какве одлуке по том питању мимо одлуке народа неће произвести ништа добро ни Црној Гори, нити НАТО-у.
  • Већина грађана у Црној Гори се залаже за неутралност када је у питању однос према војним савезима и референдумско изјашњавање по овом питању,
  • Евентуалним уласком у НАТО Црна Гора не само да не би била равноправна чланица те агресорске асоцијације, “већ миш испод стола, а никако ни пас ни мачка…”
  • На сцени је покушај распарчавања српских етничких простора, са тенденцијом да се они национално означе другим именом,
  • У наредном периоду све три српске земње Црна Гора, Србија и Република Српска, бити ће изложене безбједносним изазовима,
  • НАТО зна став јавног мњења. Знају да су омражена организација. Знају да и поред све пропаганде немају подршку грађана на српским просторима. То зна и Европска унија, која је суштински тамница за мале државе, са марионетским режимима,
  • Црна Гора не жели да буде члан злиоћчиначког и антицивилизацијског ратног савеза, не жели да буде у фронту против себе, против Србије, против Русије – и против здравог разума,
  • Добијањем позивнице за чланство у НАТО, Црна Гора се нашла на корак до провалије, брисања историје, Царевог лаза, рушење Цетињског манастира, минирања Острога, и свега оног што је кроз вјекове била,
  • НАТО је насињем створио квази државу коју зову “Косово”,
  • Црногорски народ није ничија агентура, не ради ни за чију државу, већ за добро потомства свог народа, слиједећи Светог Петра Цетињског, свјесни ко је наш историјски заштитник, ослоњен на велику и снажну Русију,
  • Охрабрују последње иницијативе које долазе из Русије, и позив водећим државама НАТО-а, да заједно гарантују војну неутралност Црне Горе,
  • Издаја има свој континитет, једнако као и отпор према непрјатељима код народа Црне Горе. Никад нико са Запада није ни хранио, ни бранио, нити штитио Црну Гору, али зато јесте братска Русија, без чије помоћи не би било ни државе Црне Горе, као ни православља,
  • За балканске народе у овом тренутку најбоље рјешење је да се издигну изнад Истока и Запада, и Западу буду Исток, а Истоку – Запад, у војном смислу бирајући неутралност.

 

Организација трибине била је примерна.

Посебну помоћ пружила је Митрополија црногорско-приморска и старешина Саборног храма са своји особљем.

Трибину је пратио значајан број представника медија.

 

 ПРОЈЕКАТ 9.

ПАНИСЛАМИЗАМ, НЕООСМАНИЗАМ И САВРЕМЕНА ТУРСКА – ПОСЛЕДИЦЕ ПО РЕГИОНАЛНУ БЕЗБЕДНОСТ

 -научна конференција-

 

У организацији Евроазијског безбедносног форума дана 28.02.2017. године у Институту за међународну политику и привреду, Македонска бр. 25, одржана је научна конференција под називом ”Панисламизам, неоосманизам и савремена Турска – последице по регионалну безбедност”
Конференцијом је руководио директор Евроазијског безбедносног форума проф. др Митар Ковач, који је поздравио присутне, саопштио циљ конференције и кратке уводне напомене.
Циљ одржавања научне конференције био је да се кроз изношење основних информација из научних саопштења расветле садржај и обим појмова панисламизам, неоосманизам, као и друге кључне релације Турске данас, њене политике и стратешких опредељења према НАТО-у, ЕУ, САД-у, Руској Федерацији, као и према Балкану и Блиском истоку.

На конференцији су своја саопштења изнели:

1. Проф. др Митар Ковач
2. Проф. др Станко Нишић
3. Проф. др Спасоје Мучибабић
4. Проф. др Мирољуб Јефтић
5. Проф. др Предраг Ћеранић
6. Доц. др Јелена Вукоичић
7. Владимир Ајзенхамер, МА
8. Џевад Галијашевић, политички аналитичар

Конференцију су пратили представници: министарства одбране, Факултета безбедности, Института за међународну политику и привреду, Факултета политичких наука, удружења Част отаџбине и представници средстава информисања.

ОСНОВНИ СТАВОВИ И ПОРУКЕ СА КОНФЕРЕНЦИЈЕ

-Панисламизам је модерна и савремена метода по начину деловања исламиста али теоријски основи нису савремени. Панисламизам је теоријски утемељен на класичним верским концептима

-Неоосманизам је жеља Турске да шири исламске вредности на Балкан

-Односи између муслимана и немуслимана нигде нису хармонични
Мигрантска криза – земље ЕУ су затвориле своје грнице за мигранте, мигранти су остали заробљени. Ми не знамо ко се у нашој земљи налази

-Две најугроженије регије од панисланизма су КиМ и БиХ. Ту исламисте доживљавају као сараднике а не као претњу

-Проблем панисламизма на Западу је главни разлог енормне популарности националистичких десничарских странака
Општа ситуација у Турској

Општа ситуација јe релативно стабилна, након војног пуча, прем да се власти суочавају са оштрим политичким поделама, интензивирањем курдске оружане побуне, ратом у Сирији и активностима верски мотивисаних терористичких организација:

• Владајућа партија је оријентисана на даље сузбијање сваке озбиљније опозиције, при чему се неуспешни пуч користи као оправдање за потпуно елиминисање критичара власти.
• Подељеност опозиције и још увек снажну подршку већег дела турске јавности, Ердоган користи уједно да би припремио референдум (највероватније с пролећа 2017. год. ), на коме жели да оствари успостављање председничког система и суштинску конценцентрацију политичке моћи.
• После неуспелог војног пуча, све парламентарне партије су издале заједничку декларацију у којој су осудиле покушај свргавања легитимне власти и биле уједињене у ставу да иза њега стоји Фетулах Гулен. Међутим, то је био једини моменат заједничког и усаглашеног деловања парламентараца.
• Мере које је Влада Турске предузела током ванредног стања, изазвале су дубоке пoделe у друштву.
• Ердоган и премијер Б. Јилдирим изјавили су да је прелазак на председнички систем приоритет на унутрашње политичком плану, уз образложење да је консолидација моћи једини начин да се избегне евентуални нови државн удар.
• Ердоган лично у постојећим околностима ужива рекордно високи рејинит од готово 70%, а активност опозиционих странака сведена је на минимум, баш као и рад независних медија.
• Турска од овог лета и формално постаје земља у којој је сва политичка моћ сконцентрисана у рукама председника државе. Упркос томе, након измене Устава уследиће транзициони период до 2019. године за коју су заказани наредни председнички избори, на којима ћe се Ердоган поново кандидовати и вероватно успети да поново буде изабран на позицију шефа државе.
• Измена Устава и консалндација положаја су rлавни краткорочни Ердоганови циљеви, којима је подредио све остале активности, односно сви остали аспекти унутрашње политике стављени су у функцију њихове реализације.
• Како наводи АФП, према најновијим подацима које је објавила државна новинска агенција Анадолија, током истраге о пучистима ухапшено је више од 41.000 људи због сумњи да су повезани са имамом Фетулахом Гуленом, док се у западним изворима помињу бројке око 100 000 људи.
• У пагледу активности Анкаре, очекује се наставак чистки у државном апарату јер се тиме одржава политичка мобилисаност, али се истовремено и отвара простор да се на место смењеног, суспендованог и ухапшеног чиновничког кадра у правосудним органима, доведу председникови лојалисти.
• Ердоган ћe настојати да избегне веће поделе у странци и да спроведе чистке, пре парламентарних избора (који ће бити расписани превремено упоредо са председничким изборима половином 2019. г.
• Курдски покрет у Турској све више користи бомбаше самоубице односно нападе импровизованим екеплозивним средствима уграђеним на моторна возила. Такве нападе организују групе Курдистански соколова слободе (ТАК) које окупљају млађе чланове Курдске радничке партије (ПКК).
• Анкара намерава да обезбеди средства за имплементацију програма реконструкције на ј/и земље у износу око 46 милијарди УСД у развој инфраструктуре и локални економски развој. Тако ће настојати да економски ревитализује курдске области с обзиром да би сваки други модел довео до поновног јачања отпора и незадовољства становништва.

Турска се данас посматра као један од „главних губитника“ сиријског грађанског рата. Велики број избегица из Сирије прешао је преко територије Турске или у њој борави, што је она у почетку подржала, али се то касније рефлектовало на безбедност саме Турске.

Данас се Турска озбиљно померила од секуларне државе у првцу доминације вере у управљању државом на основама политичког ислама. Такав тренд промена значајно се рефлектује на све функције државе, посебно на спољнополитичку и одбрамбену функцију, односно турске оружане снаге које су биле гарант секуларне државе и чувари дела Кемала Ататурка.

На спољнополитичком плану, изражено је незадовољство турских власти због неадекватне подршке западних земаља током и након покушаја војног удара. То је била прекретница која је изазвала и значајне корекције спољне политике и јачање односа са РФ, која се поново позиционира као најзначајнији енергетски партнер Анкаре.

Турске амбиције повратка на Балкан

– Запоседање Балкана је пројектовано под окриљем САД и дешава се у БиХ,
– Постоје две Турске политике, Ердоганова и „Дубоке државе“,
– Турска настоји да запоседне све важне сфере друштвеног живота у БиХ: медије, спорт, оснивају се разне НВО и Труска политика и култура је све више присутна у БиХ,
– Бошњаци су Турску заставу почели да доживљавају као своју,
– Однос Турске према БиХ зависи од односа Турске са Русијом,
– Турска неће напуштати савезништво са Русијом, вероватно ће да тргује са САД,
– Безбедносна ситуација остаје јако комплексна у БиХ и Републици Србији. Они који желе да дестабилизују Балкан паралелно раде са Изетбеговићем и са Тачијем,
– Однос Турске према Балкану, БиХ и Србији зависи од њених односа са Русијом.

Полистратегијски аспект односа сарадње Србије и Турске

• Два века стварања модерне српске државе свој рудимент имају почетку борбе за ослобађање од ропства отомаснког царства. Отуда, односи Србије и Турске у периоду од почетка 19.века до краја Првог светског рата, првенствено, јесу односи сукоба и ратова. Од краја Првог светског рата до 2006.године, Србија битише у разним државним ентитетима, на као самостална и независна држава, те се и односи са другим земљама, па и Турском, требају посматрати у том контексту. Поред билатералних, односи ентитета којима је припадала Србија са Турском, пре свега, одвијали су се у оквиру бројних регионалних иницијатива, које су обхватале балканске или земље југоситочне Европе. Те регионалне иницијативе, првенствено, биле су усмерене на сарадњу у мултилатералном и мултидимензионалном опсегу. Изузетак јесте агресија НАТО на СР Југославију (1999) када је Турска била једна од земаља чланица агресора.

• Након 2006.године, односно од времена када је Србија поново самостална и независна држава, односи са Тусрком одвијају се на билатералној и мултилатералној основи. Неке од иницијатива за сарадњом које су почеле у време постојања разних државних ентитета којима је припадала Србија (СРЈ, ДЗ СЦГ) настављене су и након 2006.године.

• Између Србије и Турске, као самосталних и независних држава, мноштво је разлика и мало сличности. Односи те две независне државе значајно су оптерећени историјским наслеђем, а одвијају се у складу са сопственим интерсима и циљевима, који су у складу са тренутном позицијом и аспирацијама сваке од њих.

• Значајна иницијатива у домену сарадње са Турском јесте и трилатерални састанак Турске, Србије и БиХ. Први трилатерални самит одржан је у Истамбулу (Турска) 24.априла 2010.године, а други у Карађорђеву (Србија) 26. априла 2011.године. На трећем трилатералном самиту у Анкари (Турска) одржаном 14-15. маја 2013.године, између осталог, усвојена је Декларација, која садржи:
1) постизање циља стварања стабилног, мирољубивог и просперитетног Балкана,
2) свеукупни напредак, посебно у области мирољубиве кохабитације и интеграције у европске структуре, што је Балкан и постигао у последњих 10 година;
3) опредељеност да се охрабри и подржи интегрисање у ЕУ и да се поделе искуства придруживања и
4) консултовање и сарадња у економији, култури, образовању, науци, енергији, инфраструктури, транспорту, спорту и туризму, као што је предвиђено трилатералним балканским самитом, као функционалним оквиром регионалне сарадње.

• Према подацима Привредне коморе Србије, Турска спада у ред важнијих трговинских партнера. Робна размена је најзначајнији вид те сарадње, а у порасту су трговински промет у слободним зонама и послови оплемењивања. Турска је на 17.месту земаља у које Србија извози, а на 7. месту земаља из којих Србија увози. У Србији је активно 20-25 турских фирми, које запошљавају око 7.000 радника.

• У оквиру економске сарадње Србије и Турске значајно је напоменути и то да су министри економије Турске, БиХ и Србије (13-15.05.2013) потписали „Декларацију о економској и трговинској сарадњи“ и формирали трилатерални трговински комитет ради побољшања економске сарадње. Дана 26.10.2016.године у Истамбулу је отворено заједничко трговниснко представништво Србије и БиХ, а у оквиру Трлатералне комисије за трговинску и економску сарадњу Турске, Србије и БиХ, која је обновљена 2015.године.

• Питања безбедносне и одбрамбене сарадње Србије и Турске саставни су део процеса регионалне сарадње започете пре и након 2006.године, као и непосредни израз те сарадње у односима две државе. Као непосредни облици регионалне сарадње у домену безбедности о дбране у којима учествују Србија и Турска издвајају се: Иницијатива за превенцију и спремност за деловање у случају катастрофа у ј/и Европи (2007); Центар за сарадњу у области безбедности – RACVIAC (2010); Сарадња министара одбране земаља ј/и Европе (1996); Регионални центра за борбу против прекограничног криминала (2009); Конференција начелника генералштабова оружаних снага земаља ј/и Европе (2007) и други. Поред наведеног, а у оквиру НАТО програма Партнерство за мир, Турска учествује у иницијативама које су развијене између Србије и НАТО, као на пример Група Србија – НАТО за реформу одбране (ДРГ).

• Непосредна сарадња Србије и Турске у сфери одбране, у периоду од 2006.године имала је различит интензитет, са значајнијим активностима након избора у Републици Србији 2008.године, односно потписивања Плана билатералне војне сарадње 2009. године. Билатералне војне консултације Србије и Турске интезивно су се одвијале до 2012.године, када је дошло до опадања њиховог интезитета и застоја. Основне активности војне сарадње две земље биле су: заштита поверљивих информација и материјала у области војне индустрије; трансформација војног аеродрома „Лађевци“ код Краљева у цивилно-војни аеродром средствима из турске донације (Турска је доирала 10 милиона долара); образовање (размена полазника у војним школама и академијама две земље) и обука; војномедицинска сарадња; заједничке вежбе специјалних снага у периоду од 2008 до 2010.године, те учешће на сајмовима наоружања и војне опреме у Србији и у Турској.

Војни аспект деловања савремене Турске

Војни аспект деловања Турске тешко је сагледати без непосредног увида у њено спољнополитичко односе са утицајним субјектима међународних односа, као и без сагледавања унутрашње стабилности и терористичког деловања припадника ИД и оружане побуне Курда у ј/и делу земље.

Турска је историјски заинтересована за непосредно стратегијско окружење, пре свега за Блиски исток и за Балкан. Аспирације су биле веће када је била моћна империја и када је сањала да загосподари што већим светским пространствима, ширећи огњем и мачем ислам и исламску културу.

Данас Турска настоји да буде водећа регионлна сила и да се што више нађе у друштву највећих сила савременог света:

– Таква стратегија, након почетка сарадње са РФ довела је и до отвореног и конструктивног укључивања Турске у рат у Сирији, где настоји да успостави властиту сверу утицаја на северу те државе. У вези са тим, очекује се наставак турског ангажовања у Cирији које ће у све већој мери бити усмерено на борбу против курдских формација у тој земљи.
Напори које Турска улаже у побољшању сопствене позиције у међународној заједници постају све видљиви. Премијер Турске Јилдирим најавио је да ћe фокус Турске бити на побољшању односа са Русијом, Израелом, Eгиптом и Сиријом.

– Турска настоји да „присвоји” решавање палестинског питање од Египта. Другим речима, Турска жели да у потпуности преузме контролу и управљање процесима за решавање палестинског питања. Неуобичајено оштрим речима за дипломатске прилике амбасадор Немачке у Анкари је истакао да Турска одступа од универзалних вредности и европских норми: прекршен је принцип пресумпције невиности према ухапшенима и врши се притисак на медије и неистомишљенике.

– У тренутној ситуацији, нема ни говора о визној либерализацији, што би за последицу могло да има одустајање Турске од споразума са ЕУ о реадмисији миграната.

– Званичници земаља ЕУ, као и администрације у Бриселy чекају инструкцију да константно одржавају комуникацију са Турском на различитим нивоима, како би се стекао утисак да се стално ради на усаглашавању спорних питања. Турска неће мењати Закон о борби против тероризма, што је кључна тачка спорења између Брисела и Анкаре. Наиме Турска сматра да мора постојати баланс између људских права и слобода с једне и безбедности грађана с друге стране.

– С обзиром на дугогодишњу борбу потив РКК и терористичке нападе припадника ISIL, Турска заступа став да је безбедност грађана њен врхунски приоритет. Изменом или укидањем Закона о борби против тероризма, баланс би се пореметио, што Турска неће дозволити.

– Друга значајна тачка спорења ЕУ и Турске је визна либерализација. Брисел заступа тезу да је визна либерализација у ствари део процеса приступања Турске ЕУ и да је повезана са поштовањем људских права и слобода у Турској. У том смислу, Споразум између Турске и ЕУ о реадмисији миграната је посебно питање, о ком треба да се преговара независно. Међутим, Турска заступа став да су визна либерализаиија и реадмисија интегрални делови Спорезума.

– ЕУ има далеко већу потребу да одржи дијалог него што је то случај са Турском. Анкара је тога свесна и због тога непопустљива. Турска није добила очекивану подршку након неуспелог пуча, а ЕУ није испунила ни једно обећање. ЕУ са Турском би постала у потпуности инструмент САД и у таквој Унији би био угашен Де Голов сан о Европи слободних народа и држава. То више неби ни била ЕУ него нека скраћена Евроазија.

– Избор Доналда Трампа у Турској је окарактерисан као изненађење, али се у иступима званичника може уочити нескривено задовољство. Односи измеђv САД и Тирске су оптерећени са два кључна проблема: 1) сарадња САД са Курдима y Сирији, које Турска третира као терористичку организацију повезану са РКК и 2) одуговлачење САД да Турској изручи Фетулаха Гулена.

– У вези с тим, у Турској преовлађује мишљење да ћe Трамп бити далеко конкретнији када је у питању решавање Сиријске кризе, али је још увек рано да се предвиде конкретни кораци нове администрације. Очекивања Турске су да ћe Трамп направити отклон од досадашње политике САД, у погледу изручења Фетулаху Гулена.

– Турска и САД су се мимоишле по питању цивилизацијско-верских визија, Турска се окреће ка Истоку и САД губи свој рејтинг, јер Турска постаје све више исламистички обојена.
– САД од Турске жели поузданог стратешког савезника, пасивног, који неће бити у тој мери присутан на Блиском Истоку, а ту се њихове визије мимоилазе
– Турска себе види као модел који треба следити, САД види Турску као некога ко је с једне стране нужан савезник, а са друге стране све проблематичнији
– Америчка администрација својом политиком све више гура Турску ка Москви

– Спољнополитичко деловање Турске на Балкану је у протеклом периоду било је смањено због преокупираности тамошњих власти унутрашњом ситуацијом и кризама у Ираку и Сирија. Привремена пасивност Анкаре ипак није довела до прекида програма јачања палитичког и економског присуства, примарно у БиХ и донекле Македонији. Турске власти наставиће да пружају подршку прелазним институцијама у Приштнни са циљем афирмације незавнсности лажне државе Косово.

– Турска остаје један од најактивнијих заговорника трансформације Косовских снага безбедности у „Оружане снаге Косова” и ревизије Дејтонског уставног оквира у БиХ.

– Осим нормализације односа са РФ, понавно јачање утицаја Турске у региону истовремено може да буде олакшано и њеним растућим значајем за енергетску безбедност Балкана, јер се траса готово свих гасовода који могу да представљају замену за руски гасоводни систем простире прека турске територије. Такав развој ситуације ћe погодовати јачању економскаг и политичког утицаја Анкаре у региону, чему допринvси и актуелизација пројекта “Турски ток”. Осим тога, расту и изгледи да Турска, која у потпуности контролише миграторни притисак на тзв. балканској рути, ту позицију искаристи како би од европских и земаља региона испословала нове привилегије на Балкану.

– Политички инструменти којима Турска покушава да увећа утицај у региону Балкана обухватају: 1) деловање у оквиру НАТО и 2) мултилатералне регионалне иницијативе. Ангажовање у НАТО и подршка ширењу чланства Савеза на све балканске државе за Анкару представљају начин да се очува сагласност интереса са САД. За решавање отворених питања међу балканским земљама Турска користи као начин да ограничи утицај ЕУ и да се наметне као алтернативни центар утицаја.

– Економски инструменти Анкаре су директне инвестиције у стратешке привредне секторе. Турска је оријентисана на саобраћајну инфраструхтуру у Србији (Рашка регија и КиМ), БиХ и Албанији, коју тежи да повеже у јединствену саобраћајну целину. За сада је инвестирање у региону и даље знатно ниже у односу на улагања земаља ЕУ и Русије.

– Културолошки инструменти који помажу турски наступ пре свега се односе на њен верски утицај. Директорат за верска питања Турске увећао је број сусрета са локалним исламсхим верским званичницима и висину новчаних средстава за стипендирање студената теологије из балканских земаља (на годишњем нивоу на школовање се yпућује око 300 студената из региона). За сада се исламска заједница у Бугарскај, Албанији и Црнај Гори у великој мери усмерава из Анкаре, а турски верски званичници настоје да се активно ухључе н у рад ИЗ у Македонији и Србији. Очекује се јачање активности Турске са циљем стварања обједињене ИЗ на Балкану, укључујући и ИЗ у Србији, под окриљем турсхих верских власти.

Војно деловање Турске може се условно довести у контекст три питања:

1) Реформе и “чистке” у турским оружаним снагама,
2) Борба против оружане побуне Курда у Турској, Сирији и Ираку и учешће у рату у Сирују у борби против ИСИЛ-а и
3) Војно технолошка модернизација Турских ОС

• Влада је осим покретања реформи, наставила са истрагама припадника Гуленовог (Хизмет) покрета у ТОС, у оквиру којих је око 6.500 официра до сада ухапшено/отпуштено. Заједничку одлику својствену тим лицима представља чињеница да су официри били ангажовани на пројектима значајним за трансформацију ТОС односно да су сви похађали неки облик постдипломскоr усавршавања на војно-школским институцијама у САД. Осим тога, цивилне власти издале су нaлоге за хапшење готово 40 турских изасланика одбране, док је приближно 300 официра у структуре НАТО добило налог да се врати назад у Турску. Иницијална сазнања у том смислу указују да власти планирају да наставе притисак на ОС. Са тим циљем одобрено је формирање Експертског савета у саставу ГШ који цивилним судским властима помаже у идентификовању и процени да ли су ухапшени официри заиста повезани са Гуленовим покретом. За сада још увек не располажемо сазнањима о саставу тог тела нити о критеријумима које примењује у раду.

• Ердоган се све више ослања и на приватне безбедносне компаније као начин за обезбеђивање властитих циљева. Најбитнију улогу у том смнслy има компанија САДАТ, која је обучавала припаднике омладинске организације АКП и провладиних невладиних организациј а Фондација за омладину и образовање Турске односно Отоманска Срца којима су потом издате и дозволе за ношење оружја односно који су преузели старање о стању безбедности председника. Те организације уједно су била активно укључене у гашење пуча када су се масовно одазвали на позиве које је у име власти путем локалних џамија објавио Директорат за верска питања Турске (Дијанет). Поред тога, инструктори САДАТ били су укључени у обуку туркменских јединица из састава Слободне сиријске армије (FSA), односно да су за њихове потребе били организовали набавку противоклопних средстава Турске производње и куповину НВО у БиХ и Либији (чији је превоз потом извршила компанија BЛfZ Group – y власништву Ердогана). Иста компанија организовала је паравојне групе које су на југогоистоку Турске биле укључене у борбу против ПКК, али и у нападе на цивилно становништво.

• Након неуспешног војног пуча у ОС Турске одвијају се опсежне реформе које су одговор владе кроз честе кадровске чистке. Анализа председничких декрета донетих на основу председничких овлашћења успостављених увођењем ванредног стања у вези са тим указује на промене у командном ланцу, и то:
1) Начелника Генералштаба убудуће ћe именовати председник;
2) Састав Врховног војног савета биће уравнотежен тако да у његовом саставу број представника ОС и цивилних руководилаца буде изједначен;
3) Генералштаб ћe бити потчињен председнику (уместо премијеру што је до сада био случај), команданти видова биће потчињени Министарству одбране, али ћe председник и премијер задржати право да им непосредно (без обавештавања начелника ГШ) издају инструкције и наређења. Поред тога, војне академије биће интегрисане у нови Национални универзитет одбране потчињен Министарству одбране.
4) Истим декретима Жандармерија и Обалска стража биће измештени у МУП, док су наменска индустрија и болничке установе сада у надлежности Министарстава привреде и здравља.

• Чистке спроведене у оквиру турских ОС ћe се краткорочно негативно одразити на њихову ефикасност и борбену готовост поготово када је реч о попуни РВ које се cycpeћe са све већим проблемом недостатка оспособљеног и искусног кадра за наставак операције у Сирији. Иако је за сада тешко проценити какве ћe последице покренуте реформе имати на турске ОС у дугорочном периоду, поједине мере и одлуке могу да имају неповољан утицај.

• Директно именовање начелника ГШ и изједначавање значаја војне и цивилне компоненте Врховног војног савета ћe вероватно увећати политизацију официрског кадра и попуну командног ланца присталицама владајуће партије.

Циљ кадровске реформе јесте успостављање снажније политичке контроле, а не и ефикаснијих механизама цивилног надзора турских ОС. Исто се може закључити из чињенице да реформама није предвиђено јачање парламентарног надзора. Самим тим за очекивати је да ћe се већина одлука у вези са турских ОC убудуће доносити у оквиру Врховног војног и Савета за националну безбедност, у којима је изражен утицај председника.

Специфичан аспект текућих чистки у турских ОС представљa то што се њима махом уклањају официри са наглашено атлантистичким ставовима, односно руководиоци који су заrоворници безусловног чланства у НАТО. У исто време, јача утицај кдрова блисих шефу- ванпарламентарне Отапџбиске (Ватан) партије Догу Перинџеку. Иако је наизглед реч о политички маргиналним личностима, њихова снага почива на јаким везама са кемалистичким параобавештајним групама (тзв. Органозација Ергенекон). Та група је за кратко време успела да се позиционира као важан савезник у борби против Гулениста и да захваљујући томе задобије поверење председника Ердогана. Осим тога, иста фракција одигрaла је значајну улогу у нормализацији односа са Русијом.

Употреба Турских ОС

Курдско побуњеништво је у Турској присутно од 1925. године и оно се развијало и мењало у зависности од времена, услова, околности и окружења.

Данас Курда има око 30 милиона, у Ираку чине око 17% пополације или 6,5 милиона људи у Сирији око 10% (око 3 милиона), у Ирану 10% (око 7 милиона) а највише их је у турској где их има између 15% и 25% становништва (од 11 до 15 милиона). Број у Турској варира јер је на снази лабаво примирје а циљ борбе је аутономија а не пуна независност, те је добар део борбено способне популације у Сирији и Ираку где се боре за очување своје аутономије и против снага Исламске државе. Ипак умешаност турске војске у сукоб у Сирији свакако доприноси затезању односа и многи курди оптужују Турску да у ствари подржава Исламску државу у борби против курда.

Турска је са властите стране границе разместила оклопну, механизовани и специјалну бригаду, при чему је највећи део снага сконцентрисан на границама курдског кантона Африн у Сирији. Турска на тај начин жели да обесхрабри курдске формације y евентуалним операцијама.

Премда су турске власти приморане да одступе од учешћа у операцији за ослобођење града Мосула, Анкара је у близини тог града задржала војно присуство (камп у близини Башика) и учествује у обуци добровољачких сунитских јединица.

Постоје и суштинске промене у погледу односа Анкаре према питању деловања Исламске државе (ИД) на турској територији, поготово након почетка турског војног ангажовања у Сирији. Премда је у прошлости било очигледно да турске власти имају релативно попустљив став у односу на ИД, таква ситуација промењена је у потпуноти. У вези са тим акције против ИД су појачане, а њихов резултат је вишеструко слабљење инфраструктуре џихадиста на територији Турске.

• У вези са тим могуће је да ИД више није способна да преко турске територије транспортује велике групе бораца односно знатније количине наоружања према Сирији, иако и даље има значајне ћeлијe у већим градовима и у ширем рејону сиријско-турске границе.

• С обзиром да ток борбеких операција група под турским утицајем на северу Сирије у све већој мери подстиче сукоб са ИД, може се очекивати да би и џихадисти у наредном периоду требало да појачају деловање односно учесталост терористичких напада. Основни циљ џихадиста у том смислy представља покушај да се Анкара насиљем приволи да одустане од учeшћa у операцнји савезинчкнх снага.

Прилике у Сирији карактерише тренд погоршања ситуације чему у значајној мери доприноси привремени слом политичких консултација Москве и Вашингтона. Такав исход је потпуно неприкватљив за САД и део њихових блискоисточних савезника који све чешће потенцирају потребу директних напада на режимеке снаге у Сирији. Ангажман Турске у сукобу је ограниченог карактера и за циљ има слабљење курдских група на северу Сирије.

Мало је вероватно да би Анкара могла да се определи за отворену подршку опозицији против режима, али ћe заузврат очекивати успостављање властите зоне утицаја на северу државе.

У САД (14-16.10.2016.) потписан споразум о приступу Турске коалиционим снагама у Ираку. Споразумом је дефинисано: Турска ћe ангажовати само авијацију, а по циљевима у Ираку може дејствовати искључиво по позиву САД. У вб “Инџирлик” су за ту намену одвојена четири турска авиона типа F-16, која су у сталној борбеној готовостн. Споразум представља уступак који су САД учиниле Турској. Наиме, званичан став САД о ангажовању Турске на територијн Ирака је недвосмислен: оно је једино могуће уколихо влада Ирака затражи помоћ Турске, што је мало вероватно. У тренутним околностима, не очекује се да ћe САД позвати Турску да се укључи у нападе из ВаП. Турској је споразум потребан ради унуграшње политичких потреба.

Почетак ваздухопловне кампање турских оружаних снага против ИД резултат је договора Вашингтона и Анкаре. Анкара је упоредо са нападима на ИД у Сирији обновила дејства против Радничке партије Курдистана. Турске власти теже да борбу против ИД искористе као инструмент за сузбијање наоружаних курдских групација дуж границе са Ираком и Сиријом. Томе доприносе амбиције шефа државе Реџепа Ердогана који нормализацију односа са Вашингтоном сагледава као предуслов за формирање нове владе којом ћe доминирати његова матична Партије правде и развоја (AKП).

Значајнији уступак Вашингтона представља спремност да се Анкара прећутно подржи у акцијама које за циљ имају слабљење курдског фактора у пограничним областима Турске са Ираком и Сиријом. Наведено потврђује блага реакција Вашингтона након одлуке Анкаре да упоредо са нападима на ИД обнови и дејства по положајима Радничке партије Курдистана (ПКК) на северу Ирака као и млак протест Регионалне владе ирачкоr Курдистана која је готово зависна од америчке полктичке и војне подршке.

Вашингтон је прихватио и захтев Анкаре да буде активније укључена у програм обуке и опремања оружаних формација сиријских опозиционих група, чиме се објашњава и спремност Турске да тим снагама повери контролу над стратешки значајном копненом зоном безбедности.
Одлука о заоштравању односа према Курдима и ИД највероватније ћe проузроковати погоршање безбедносних прилика у Турској која у предстојећем периоду може да буде изложена порасту терористичких напада па и обнови отворене побуне на већински курдском југоистоку државе.

Турека јe интервенцијом у Сириiи успела да за веома кратко време оствари знатне добитке на унутрашњем и спољнополитичком плану:
1) да демонстрира да су турске ОС и након неуспешног пуча и чистки остале способне да одговоре на властите задатке;
2) спречи повезивање курдских територија на северу Сирије;
3) ослаби и потисне ИД из рејона турско-сиријске ранице;
4) очува имиџ силе способне да у извесној мери штити сунитске интересе у Сирији и
5) позиционира Ердогана хао лидера који се не либи да делује једнострано у ситуацији у којој су интереси Турске угрожени. У погледу самог војног доприноса Анкаре операцији на северу Сирије, процењује се као релативно мали.

Донекле ограничавајући чинилац за Турску на северу Сирије представља то што Анкара ипак не контролише у патпуности групе у оквиру Слободне сиријске армије (ФСА). Због тога Анкара је у извесној мери приморана да следи темпо који ФСА намеће, односно да уважи захтеве које у погледу даљег тока операције износе побуњеничке вође.

Турска, Русија и Иран су у децембру 2016.године постигли договор да буду гарант споразума о успостављању примирја у Сирији. Споразумом су обухваћена три документа: 1) Споразум о прекиду ватре између сиријског режима и побуњеничких група; 2) Механизам за контролу примирја и 3) Изјава о намерама да се почне са политичким преговорима о окончању конфликта. Примирје је ступило на снагу 30.12.2016. и углавном се поштује.

Турска ћe покvшати да искористи политичку кризу у Бугарској и повећа свој утицај. Циљ Ердогана је и остваривање сарадње у граничном појасу између Турске и Бугарске, због актуелне ситуације са миrрантима, кроз учешће турских полицајаца и цариника на граничном прелазу “Капетан Андреево” и то на бугарској страни, под изговором да се спречи улазак миграната, а заправо да би Турска имала директан и бољи увид у дешавања на бугарској страни.

Војно технолошка модернизација Турских ОС

Интензивирање улагања у наменску или војну индустрију са намером да што више производе за ОС

Набавка сложених борбених система, посебно за РВ и ПВО.

Иако Москва и Анкара активно преговарају о испоруци руских противваздушних система С-400 „Тријумф“, ни једна ни друга страна не саопштавају никакве детаље споразума, стога се многи питају да ли би то могло уједно да значи и постепен излазак Турске из НАТО-а. Огласила и руска компанија „Алмаз Антеј“, која производи те ракетне системе, саопштивши да, упркос великим поруџбинама, и даље има довољно капацитета за производњу нових који би могли бити намењени Турској. Наиме, тврде аналитичари, сасвим је извесно да би савезници Турске били бесни уколико Русија инсталира своје системе на територији земље-чланице НАТО-а, јер би преко њих “могла да се докопа поверљивих војних података” Алијансе. Прерано је доносити било какве закључке када је реч о тако озбиљном питању као што је излазак из Алијансе. Турска би могла да искористи читаву ситуацију како би испреговарала посебан статус унутар НАТО-а.

Генерал у пензији Неџат Еслен, који за Спутњик каже да Анкара нема ПВО системе који могу да откривају циљеве на средњој и великој висини, што представља велики проблем за безбедност Турске, поготову ако се узме у обзир да поједине земље у региону у арсеналу имају балистичке ракете.

Турска се налази у веома проблематичном региону и напросто мора да поседује сопствени ПВО систем, баш као што га има и „ Израел“.Он подсец́а и да је Анкара прошле године одустала од куповине кинеског система због притисака из САД и НАТО-а, а не искључује се могуц́ност да се иста прича понови и са руским С-400. Еслен као пример тог парадокса наводи Грчку која купује ПВО системе истовремено и од НАТО-а и од Русије.

Мало је вероватан сценарио да ће у скоријој будућности Турска напустити НАТО, као ни да ће Русија испоручити то наоружање Анкари, а да Турска заузврат не редефинише своју позицију у Алијанси. Подсећања ради, С-400 је противваздушни систем одбране који може да обара било какве авионе, укључујући и стратешке бомбардере, као и све типове балистичких и крстарећих ракета на далекој и средњој удаљености. На употреби руској војсци је још од 2007. године, а једина земља која је те системе до сада купила од Русије је Кина, док се тренутно воде преговори о испоруци „Тријумфа“ и Индији.

 

 ПРОЈЕКАТ 10.

МИГРАНТСКА КРИЗА И ЊЕНЕ ПОСЛЕДИЦЕ ПО БЕЗБЕДНОСТ ЕВРОПЕ И СРБИЈЕ

 -oкругли сто-

 

У организацији Евроазијског безбедносног форума дана 21.04.2017. године у Институту за међународну политику и привреду, Македонска бр. 25, одржан је округли сто на тему „Мигрантска криза и њене последице по безбедност Европе и Србије“
Округлим столом је руководио директор Евроазијског безбедносног форума проф. др Митар Ковач, који је поздравио присутне, саопштио тему округлог стола и кратке уводне напомене.
Циљ одржавања округлог стола био је да се поставе, и дају одговори на одређена питања која се односе на проблем мигранатске кризе и последица које би утицале на безбедност Европе и Србије кроз изношење ставова и основних информација из научних саопштења.
На конференцији су своја саопштења изнели:

1. Проф. др Митар Ковач
2. Проф. др Спасоје Мучибабић
3. Проф. др Радомир Милашиновић
4. Миленко Никић – Представник Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања
5. Доц. др Јелена Вукоичић

У дискусији су учествовали и пратили је присутни представници амасада: Руске Федерације, Македоније, Бугарске, Босне и Херцеговине, као и представници Министарства одбране Републике Србије и Института за међународну политику и привреду и представници средстава информисања.
У предвиђеном времену за дискусију, учествовао је, поред излагача, представник амбасаде Босне и Херцеговине Зоран Перковић и представник Института за међународну политику и привреду др Душан Пророковић. Дискутовало се о питањима која су се односила на последице мигрантске кризе по локалну и глобалну безбедност, потребу организовања нове политике односа према мигрантима свих европских земаља, и спречавања даљег ширења кризе.

Овај скуп се бави суптилним питањима безбедности и ризицима у будућем времену а у вези са постојећом миграцијом.
Миграције су последица природне потребе човека (појединца и групе) за кретањем и то од лошијих ка бољим условима и као такве су предмет изучавања већег броја наука од статистике и социологије до војних наука.
Прве миграције у Европу су биле последица колонијалне политике и то се наставља а попримиће страшне размере јер ће се тероризам мултипликовати и по обиму и начинима.
Свуда у свету се као највећи проблем безбености првенствено разматрају питања теророризма и борбе против њега, па тако треба чинити и овде, осебно имајући у виду да је у нашој кући створена квази-држава а у непосредном суседству Исламска држава које имају спрегу и дају подршку екстремизму сада а то ће чинити и убудуће.
У модерном добу, прве миграције у Европу су биле последица колонијалне политике и то се наставља са изглединима да поприми страшне размере јер ће се тероризам мултипликовати и по обиму и начинима деловања.

ОСНОВНИ СТАВОВИ ИЗНЕСЕНИ НА ОКРУГЛОМ СТОЛУ

• На овим просторима је било око 6000 људи из разних делова света од Афганистана и Ирана до Саудијске Арабије и они нису били плаћеници – пси рата већ инструктори који су потом нашли укорењење у актуелној политици на тим просторима а као последицу је имало геноцид и егзодус Србског народа са тих простора. Све се одвијало уз подршку западних центара моћи који су садејствовали и са теророритстичким организацијама.
• Посебан интерес је установити просторне и временске границе шта је то што је условљено миграцијом а посебно илегалном и то на „Балканској рути“ нарочито развијеном због спрегнутости тероризма са организованим криминалом па имамо два упоредна процеса илегалну миграцију и ону која је последица кризе. Ти процеси се не могу потпуно контролисати а посебно не центри који су створени и сама исламска држава (ИД) чији је циљ жариште сукоба пренети у Европу.
• Економска миграција чини око 50%, али је приметно и да 90% миграната чине млади мушкарци који су били дужни бранити своје државе и породице. Такође, ако је отворена могућност економске миграције због преке потебе за јефтином радном снагом, зашто имамо огроман проблем шверца, трговине људима и криминала и зашто није отворен пут за прихват тих људи.
• На нашим просторима не постоје социо-економски услови за прихват миграната али обзиром на динамику процеса треба бити спреман да се не обистине идеје – предлози да опустели делови територије „попуни“ пар милона миграната.
• Још није урађена озбиљна научна анализа или студија која би овај проблем свеобухватно сагледала и резултирала сагласјем, бар Европе, шта чинити. Ми треба да сагледамо шта чинити ако се нађемо у позицији тампон зоне, посебно имајући у виду озбиљне тврдње да је међу мигрантима велики број терориста.
• Европа после СР никад није није била небезбеднија а од свог настанка ЕУ неспособнија да учини нешто за себе. Како се Европа лако сагласи о санкцијам Русији а никако о заштити својих гранаца.
• Земље захваћене „арапским пролећем“ нису имале велике проблеме а ипак су потпуно разорене, па се одатле процес мигрантске кризе лако поспјеши и усмјери а то је финансирано са Запада. Земље партнери Запада нису биле погођене „демократизацијом“ и „арапским пролећем“ али су зато здушно помагале организационо, финансијски и оруђјем те процесе у сусједству.
• Рат на блиском истоку је стратешки осмишљен на Западу пре свега због енергената и господарења енергенатима и путевима којима се они допремају а тиме се такође чини штета Русји.
• Курдско питање је инструментализовано у државама где Курди живе.
• Поузданост договора Русија – Турска је веома ниска јер су Турци склони вероломству, а такође су и даље савезници са САД.
• Створени су услови да се мигрантска криза распламса и мигранти ће се и даље користити као политички притисак, што све чини повећану опасност за земље западног Балкана.
• Могућност повратка великог броја миграната из земања ЕУ на Балкан уз „финансијску подртшку за збрињавање и интеграцију“ по моделу Рома, када је у Србију враћен велики број Рома који овде никада пре нису живели. Ту групу би чинили непотребни, необразовани, кадрови јер потребни су у ЕУ већ увелико интегрисани.
• Последице деловања Запада на простору од Афганистана преко Блиског истока до севера Африке су: разарање стабилних секуларнох држава које су постале изворишта нестабилности и екстремизма; стални пад животног стандарда на тим просторима; континуитет терористичких аката и страдања цивила; разбијање државних институција и посебно сектора безбедности који је сведен на миноран ниво полицијских служби без могућност контроле државних граница; масовне миграције становништва; промена стања безбедности у Европи која виче није безбедно место за живот; у случају већих миграција „балканском рутом“ Србија ће бити посебно угрожена и за пролећни талас миграција мора бити спремна; последице оваквих мигрантских таласа могу бити веће него последице ратова а посебно у случају њихове тзв. социјализације.
• Криза је почела 2011. г. из сверне Африке а ескалирала је 2015.г. отварањем „Балканске руте“.
• Огромна већина је тежила Немачкој мада нису знали ни реч немачког, канцеларка Меркел их је позвала да су добродошли, а после пада рејтинга Меркеловој и низа од стотинак хиљда кривичних дела, „Балканска рута“ је затворена.
• Земље ЕУ су стално тражиле и никад нису нашле усаглашено решење о квотама осим што су земље Вишеградске групе рекле да то не прихватају.
• „Балканска рута“ је званично затворена а формално никада, у Србију се сада лако улази а јако тешко излази и сада имамо око 7 до 8000 људи.
• И код нас је било много инцидената и угрожавања становништва, посебно од „нелегалних“ миграната, које према ставу званичника„нико не може на силу да смести у прихватне центре“.
• Стално се говори да ЕУ треба да изнађе решење, земље које се штите зидовима су критиковане али и даље раде по својим замислима.
• Свака држава треба да сама мисли о себи и ради у складу са својим интересима, јер ЕУ више не може да донесе никакву одлуку па ни о овом.
• Треба убрзати азилну процедуру и неприхваћене одмах подврћи редмисији ради држања проблема под контролом јер смо ми већ на граници могућности.
• Основна карактеристика мигрантске кризе као појаве је то што она има свој почетак, ток и крај, тј. своју динамику.
• Систем који би требало да решава овај изазов, мора да има ниво прага организованости да би приступио решавању овог проблема, и уколико успе у томе, он егзистира.
• Посебан проблем у решавању ових криза је то што су оне доста непредвидиве. Поставља се питање ко је поспешује, ко утиче и са којим циљем?
• Угрожавање безбедности Србије може бити на два начина: спољно (из азијских земаља) и унутрашње (расељена лица са Косова и Метохије, са простора БиХ и Хрватске)
• За безбедност Србије важна су три аспекта: Институционални, Правни и стратешка документа.
– Најважније институције за ово питање су Министарство унутрашњих послова, Комесаријат за избеглице, Министарство спољних послова, Канцеларија за људска и мањинска права, Министарство економије и регионалног развоја, Упрва вера и дијаспоре, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарство просвете и науке, Министарство здравља и Канцеларија за Косово и Метохију. Формиране су такође и привремене институције као што су Координационо тело за праћење и управљање миграцијама, Савет за супротстављање илегалним миграцијама, Комисија за праћење безвизног режима, Савет за интеграцију и споразуми о реадмисији и Савет за борбу против трговине људима.
– Што се тиче правног оквира, ту је Устав Републике Србије, као и ратификовани међународни споразуми и стратешки документи које је влада изградила, које су платформа а ефективно управљање кризама.
• 2015. године почиње мигрантска криза у Србији и влада Републике Србије формира радну групу за решавање миграционих токова. У радну групу су укључени Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарство унутрашњих послова, Министарство одбране, Министарство здравља, Министарство спољних послова и Канцеларија за европске интеграције и расељена лица. Направљен је систем рада.
• 2016. године долази до затварања ”балканске руте”. Међутим, чини се да јe ”балканска рута” и даље активна. Због затварања Хрватске границе и препрека на Мађарској граници, велики број миграната се у Србији задржава дужи период. Тренутно се у Србији налази око 8000 миграната, а преко наше територије је прошло више од 1000000 људи.
• После затварања балканске руте марта 2016. године, мења се и правац кретања миграната, већи део долази из правца Бугарске, а мањи из правца Македоније као до тада. То више нису мигранти из ратом заваћене Сирије, већ из Афганистана, Пакистана, Египта, Ирана, Марока, Алжира, Судана…
• Променом структуре миграната, мења се и њихова старосна доб. На 1000 младића из Афганистана старости од 15 до 30 година, долази једна афганистанска породица. Тако да је немогуће да је све то кренуло неорганизовано. Пуно је малолетника у пратњи неког члана породице, али не родитеља.
• 90% миграната је необразовано, неписмено, не знају да пишу и читају ни свој језик. Тако да циљ миграната није економски разлог, боље плаћен посао и тд.
• Они не желе ни под каквим условимада остану у Србији, они тачно знају где желе да иду, у коју државу треба да стигну. Ми смо само територији кроз коју они пролазе на путу до жељене дестинације – Немачке, Енглеске…

ОСНОВНИ ЗАКЉУЧЦИ И ПОРУКЕ СА ОКРУГЛОГ СТОЛА

• Лажна је дилема чији је ово проблем јер је јасно да је онога кога угрожава, дакле наш!
• Треба нам нови регионални оквир и нова регионална политика. Не постоји сагласност око виђења целокупне мигрантске кризе.
• Вeће земље ЕУ нису значајније угрожене миграцијама.
• Потези изградње зидова нису појединачне идеје и тежње појединих земаља (Мађарска, Хрватска) већ су рађени уз подршку водећих земаља.
• Велики узроци миграција су: глобализација сиромаштва и „демократизација“ појединих држава што је у ствари било увођење хаоса ради пљачке тих дрђава и народа.
• Потребно је изградити физичке препреке бар на неким деловима.
• Криза може да доведе и до конфликата, а може да прерасте и у катастрофу!
• Сумња се да је циљ трговина људима, кријумчарење, организовани криминал од којих су мигранти који су извршиоци.
• Европа мора да заузме исти став према овом проблему. Треба нам заједнички став свих земаља Европе. Овај проблем постоји и неће стати.
• Појачана је контрола државне границе Републике Србије према Бугарској и Македонији формирањем заједничких снага МУП-а и Министарства одбране РС.
• Потребно е системско изучавање криза, схватити је као озбиљну и широку појаву.
• Време у којем живимо је време мигратских криза и постаје актуелан безбедносни ризик за једну земљу.
• Мигранти су организована прича и нису спонтана појава него део нечијег плана а свак држава мора да брине о себи и само тако ће бити безбедна.
• Све ово ангажовање тражи ресурсе, а наша држава не може све самостално да решава. Неопходна је помоћ Европске уније са којом јесмо и морамо бити у релацијама.
• Треба направити разлику између миграната из ратом захваћених подручја, од оних који су кренули из економских разлога.
• У почетку криза настала миграцијом, може се донекле и контролисати, али временом постаје све комплекснија и у њу се интегришу елементи као што су шверц, дрога, трговина људима, криминал.

 

ВИШЕГОДИШЊИ ПРОЈЕКТИ

 

Пројекат: СПОМЕН ОБЕЛЕЖЈЕ “ПРИДВОРИЦА”

Пројекат: РУСКА СВЕТА МЕСТА НА СРПСКОЈ ЗЕМЉИ