Osnivači

mitar2

 

Prof. dr Mitar Kovač, general-major u penziji, direktor

 

Rođen je 27. jula 1959.godine u Ulogu, SO Kalinovik, Republika Srpska, Bosna i Hercegovina.

Vojnu akademiji završio je u Beogradu 1981.godine sa odličnim uspehom. Poslediplomske studije  Vojnih nauka završio je 1990.godine sa odličnim uspehom. Doktorirao je 1998.godine i postao najmla|i doktor vojnih nauka iz oblasti Ratne veštine. Školu nacionalne odbrane, Generalštabno usavršavanje završio je 2002. godine.

Obavljao je različite komandirske, komandantske i štabne dužnosti u miru i ratovima na prostoru bivše SFRJ.

Deset godina je radio na istraživačkim poslovima u  Institu za strategijska istraživanja. Najmlađi je dobitnik nagrade Vojnog dela za 1996.godinu za članak “Ratna veština-nauka i veštiina.”  Objavio je više naučnih radova, knjiga, studija, monografija, idejnih skica i članaka. Posebno  se istakao u pripremi i organizovawu Simpozijuma o vojnoj nauci “SIMVON , 97” i Simpozijuma o strategiji “SIMVON 2001”. U dva mandata predsednik je Uređivačkog odbora VOJNO DELO i član više drugih uređivačkih odbora naučnih časopisa u Vojsci i društvu, kao i Zadužbine Andrejević.

Rukovodio je sa više složenih naučnoistraživačkih projekata. Autor je i koautor više studija, monografija, knjiga i naučnih članaka. Posebno se istakao u rukovođenju projektom Istorija ratne veštine i autorstvom. Radi se o fundamentalnom istraživanju čiji rezultati su bili zapaženi u zemlji i svetu. Za ostavreni rezultat autorima je dodeljena nagrada Presad mudrosti na sajmu knjiga 2002.godine u Nišu. Takođe, autor je knjige Strategijska i doktrinarna dokumenta nacionalne bezbednosti, objavljena 2003.godine, koja se koristi na poslediplomskom usavršavanju na Vojnoj akademiji, Fakultetu bezbednosti i Fakultetu političkih nauka. Koautor je knjige Sistemi odbrane za Fakultet bezbednosti. Koautor je knjiga Srpski vojni pomenik, Određivanje efikasnosti vojnoorganizacionih sistema i knjige Strategijsko planiranje odbrane, 2009.godine.

U službi je unapređivan redovno, a u čin pukovnika unapređen  je vanredno 16.juna 2000.godine. Na mesto generala postavljen je 2004. godine. U čin brigadnog generala unapređen je 2009.godine, a u čin general-majora vanredno je unapređen 2011. godine. Dobitnik je prestižnog priznanja Zlatne plakete vojvoda Živojin Mišić, za rezultate postignute u naučnoistraživačkom radu za 2002. godinu.

Od 2004. do 2010. godine obavljao je dužosti načelnika Uprave za strategijsko planiranje u Ministarstvu odbrane, a od 2010. do 2013. dužnost načelnika Uprave za planiranje i razvoj Vojske Srbije u Generalštabu VS. Rukovodio je izradom velikog broja strategijskih dokumenata u procesu reforme sistema odbrane u Republici Srbiji, kao što su: Strategija nacionalne bezbednosti, Strategija odbrane, Doktrina Vojske Srbije, Dugoročni plan razvoja, Strategijski pregled odbrane, Plan i programi razvoja sistema odbrane i sl.   Od 2013. do 2014.godine ponovo je obavljao dužnost  načelnika Uprave za strategijsko planiranje u Ministarstvu odbrane. Na svoj zahtev otišao je u penziju 22.12.2014.godine.

U odbrani srpskih vojnih rukovodilaca, anažovan je pred Haškim tribunalom  u ulozi akreditovanog vojnog eksperta.

Stekao je sva naučna zvanja, a u najvišem naučnom zvanju naučni savetnik je od 2004.godine. Redovni profesor je od 2006.godine. Drži nastavu na Katedri strategije u Vojnoj akademiji Univerziteta odbrane na poslediplomskom usavršavanju i doktorskim studijama. U svojstvu saradnika drži nastavu na mnogim fakultetima,  u Srbiji i regionu.

 

????????????????????????????????????

 

Prof. dr Radovan Radinović, general-potpukovnik u penziji

Rođen je 1939. u selu Grbavci, Podgorica, Crna Gora.

U Podgorici je završio gimnaziju a Vojnu akademiju Kopnene vojske 1959. godine u Beogradu. U mlađim godinama bio je trupni oficir, a potom istraživač u Institutu za strategijska istraživanja i njegov direktor. Bio je profesor i načelnik katedri visokih vojnih škola, načelnik odeljenja u Upravi Generalštaba i načelnik Uprave u Saveznom ministarstvu odbrane.

Magistrirao je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, a doktorirao je u oblasti metodologije vojnonaučnih istraživanja. Utemeljenju i razvoju te specifične oblasti u JNA dao je značajan doprinos, posebno studijom Metoda ratne veštine (Beograd, 1983). Za ovo delo dobio je 1984. nagradu „22 decembar“, tadašnje najviše priznanje za doprinos vojnoj nauci.

Objavio je veliki broj studija i priloga iz oblasti geopolitike i geostrategije: Balkan – mogućnost regionalnog sistema bezbednosti, Novi svetski poredak i politika obrane SR Jugoslavije, Ruska geopolitika na Balkanu, Srpski narod u novoj geopolitičkoj stvarnosti, Srbija na mapi transevropskih strateških koridora, Uzroci, karakteristike i posledice NATO agresije na SR Jugoslaviju, Laži o Sarajevskom ratištu i dr.

Takođe, objavio je veliki broj naučnih i stručnih članaka, analiza i komentara u domaćim i stranim časopisima.

Dao je veliki doprinos u razvoju sistema vojnih nauka, vojnog obrazovanja, politike i sistema odbrane.

U čin generala unapređen je 1988, u zvanje redovnog profesora Strategije izabran je 1987. godine.

U odbrani srpskih vojnih rukovodilaca, u više navrata je pred Haškim tribunalom nastupao u ulozi akreditovanog vojnog eksperta.

Prevremeno je penzionisan 1993. godine.

 

milasinovic

 

Prof. dr Radomir Milašinović

 

Rođen je 1948. godine u Gornjoj Bukovici  pod Durmitorom, Crna Gora.

Završio je gimnaziju u Bijelom Polju 1967. godine, a Fakultet političkih nauka u Beogradu 1971.godine.
Magistarski rad je odbranio na Fakultetu političkih nauka, na Odseku za međunarodne političke i ekonomske odnose, 1975. godine, a doktorsku disertaciju na istom fakultetu, na Katedri za ustavni i politički sistem, 1978.godine.

Od 1972. je radio u Republičkom SUP-u SR Srbije, a od 1973. do 1988. na poslovima istraživanja i analize u Saveznom sekretarijatu za unutrašnje poslove (od 1983. kao načelnik Odeljenja za istraživanje, analizu i informisanje). Od 1988. je bio vanredni profesor na Fakultetu kriminalističkih nauka u Zagrebu, a do 1991. držao je predavanja i na Pravnom fakultetu i Fakultetu za sociologiju, filozofiju i politikologiju Univerziteta u Ljubljani.
Izabran je u zvanje vanrednog profesora za predmet Međunarodno javno pravo 1992. godine na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini,  a iste godine je izabran za višeg naučnog saradnika u Institutu za kriminološka i sociološka istraživanja u Beogradu gde je radio do 2001. godine.
Od 2001. godine kao redovni profesor predaje Teorije konflikata na Fakultetu bezbednosti u Beogradu, gde je od 2004. i šef Katedre nauka bezbednosti. Tri godine (2001–2004) je bio profesor u Višoj školi unutrašnjih poslova u Beogradu na predmetu Kriminologija.

Napisao je više studija i analiza za interne potrebe organa bezbednosti SFRJ i SRJ, kao i radove u publikacijama u preko pedeset zemalja, a radovi su mu prevođeni na više od dvadeset stranih jezika. Posebno su značajni sledeći:

  • Teror slobode – Lice i naličje diplomatije
  • Renesansa imperijalizma – Savremena imperijalistička strategija
  • Izvori ugrožavanja bezbednosti Jugoslavije
  • Američki pohod na svet
  • Teror zapada nad svetom
  • Uvod u teorije konflikata

 

Rukovodio i učestvovao u realizaciji više naučnoistraživačkih projekata u zemlji i inostranstvu (Specijalni rat protiv SFRJ, Subverzivno-propagandna delatnost protiv SFRJ, Izvori ugrožavanja bezbednosti SFRJ, Penetracija obaveštajnih službi blokovskih grupacija na područja nesvrstanih zemalja, Organizovani kriminal u SFRJ itd).

 

 

mucibabic

 

Prof. dr Spasoje Mučibabić, general-major u penziji

 

Rođen je 1948. godine u Gacku, Republika Srpska,  Bosna i Hercegovina.

Završio je gimnaziju, Tehničku vojnu akademiju – smer atomsko-biološko-hemijske odbrane, Komandno-štabnu akademiju Kopnene vojske, Komandno-štabnu školu operatike i fakultet organizacionih nauka, poslediplomske studije i doktorat na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu.

Doktorirao u oblasti Operacionih istraživanja, tema ”Višekriterijumski aspekti odlučivanja u konfliktnim situacijama”.

Obavljao je niz komandnih i operativno-štapskih dužnosti u Vojsci.

Izabran je u nastavna zvanja u Vojnoj akademiji: docenta 1996., vanrednog profesora 2000. i redovnog profesora 2003. godine.

Objavio je više knjiga, monografija, studija, naučnih i stručnih radova i članaka. Rukovodio je sa više naučno-istraživačkih projekata, učestvovao u rukovođenju naučnim skupovima u zemlji i objavio više naučnih saopštenja u zemlji i inostranstvu. Angažovan je na Vojnoj akademiji u zvanju redovnog profesora, a u procesu nastave angažovan je I na Fakultetu civilne odbrane, Fakultetu političkih nauka i Fakultetu organizacionih nauka.

U čin general-majora unapređen je 2000. godine.

Ekspert je Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Vlade Republike Srbije za ocenu studija o proceni uticaja na životnu sredinu.

Recenzent je za akreditaciju Visokoškolskih ustanova u Ministarstvu prosvete.

Penzionisan je 2005. godine.

 

batinic

 

Stojan Batinić, brigadni general u penziji

Rođen je 1959. godine u Nevesinju, Republika Srpska, Bosna i Hercegovina.

Završio je Srednju vojnu školu Kopnene vojske u Sarajevu, Vojnu akademiju  Kopnene vojske u Beogradu, Komadno-štabno i General-štabno usavršavanje i niz opštevojnih i specijalističkih kurseva.

U toku službe u Vojsci obavljao je uglavnom komandirske, komandantske i operativno-štapske dužnosti na taktičkom, operativnom i strategijskom nivou.

Značajan deo vojne karijere proveo je u vojnopolicijskim i specijalnim jedinicama.

Poseduje veoma veliko iskustvo i znanje o protivpobunjeničkim i protivterorističkim dejstvima kao i o angažovanju specijalnih snaga u kriznim situacijama.

U svom stručnom radu i školovanju značajnu pažnju posvetio je inoviranju doktrinarnih rešenja o organizaciji i upotrbi Vojske, posebno snaga za brzo reagovanje.

Takođe, aktivno je učestvovao u izradi novih i inoviranju postojećih pravila, udžbenika i propisa iz domena pripreme i upotrebe jedinica Kopnene vojske.

U čin generala unapređen je 15.02.2013. godine.

Poslednja dužnost u Vojsci Srbije bila je  komandant brigade Kopnene vojske.

Penzionisan je 23.12.2014. godine.