Немојте да формирате Владу као да крчмите плијен – Отац ЈОВАН ПЛАМЕНАЦ

Facebook
Facebook
YOUTUBE
YOUTUBE
Follow by Email

Народ у Црној Гори, посматрајући борбу за подјелу власти која је у току, већ гунђа. И помало се комеша!

Што подразумијевају преговори о формирању Владе? Колико видим, првоначално – подјелу ресора. Дакле, сада је на преговарачима да се изборе за што веће, и што укусније, парче власти. У преговорима ће да учествују лидери три коалиције које су на изборима оствариле побједу, али и представници политичких групација које чине поједине коалиције. Свако ће да испостави неке своје захтјеве и питање је да ли има толико власти да се сви намире.

Ако је судити по оном дану уочи конституисања Скупштине, ови преговори биће тешки. Веома тешки. Ипак, нико се неће усудити да проспе то што му је народ на овим изборима тутнуо у руке, ма колики му апетити били, и обавезе.

Потом слиједи успостављање нове власти по дубини ресора: смјена старих кадрова и постављање својих. Много је оних који су пострадали зато што нијесу били потпора режиму: нијесу могли да се запосле, ако су и били запослени било је то на нижим пословима него што својим способностима и стручношћу заврјеђују, ако би штогод радили приватно разне инспекције нијесу им се скидале с врата… Били су, безмало, грађани другог реда. Препорука за руководеће радно мјесто није била професионална способност и моралност, него послушност и оданост.

И многи од њих промјену власти доживљавају као: прошло је њихово и дошло наше; чекали смо, али смо дочекали. Што су то дочекали? Да заузму друштвене положаје и радна мјеста на којима су били они. Корупционашко функционисање друштва три деценије, чији су коријени у ранијем друштву, дубоко се усадило у свијест људи. Када се фекалије излију, можемо да их почистимо али смрад се још задуго осјећа.

Подјела ресора у Влади предуслов је прилици да нова власт личи на претходну. Почиње запошљавањем својих, па привилеговањем у пословању, па намјештањем послова, па „ђе сам ту ја“… А то је возна карта за путовање од џемпера до мајбаха. 

Не би ли било љепше, прикладније прокламованој добробити црногорског народа, да се о Влади не преговара него – договара. Преговори су на пола између договора и свађе.

Опозиција режиму Мила Ђукановића дошла је на власт на крилима осјећаја слободе који су у црногорском народу испретале литије. Опозициони политички субјекти били су одговорни и васпитани, нијесу се свађали и свесрдно су били посвећени заједничком циљу, скидању са власти режима Мила Ђукановића. Сада када је тај циљ остварен, пред њима је наредни – демонтирање тог режима, ослобађање институција система и обезбјеђивање равноправних услова за материјални, културни и духовни живот свих грађана Црне Горе.

Као што су заједничким радом и коректним међусобним односом остварили побједу на изборима, показавши свијету формулу успјеха у борби за спас народа у условима диктатуре, сада би ту исту формулу требало да примјене при успостављању власти. Умјесто да власт носе као стуб који ће рашегати на дјелове и свако понијети свој комад, потребно је да га носе цјеловитог, подметнувши свако своју грбачу. Својом разнородношћу у предизборној кампањи усисали су противнике режима Мила Ђукановића свих политичких и друштвених опција. Том различитошћу сада треба да успоставе власт унутар сваког ресора Владе, како не би ресори били подијељени по политичким интересима (али и другим) појединих групација њихове коалиције. На примјер, нека министар буде из једне групације побједничке коалиције а његова два помоћника из остале двије. По дубини министарства били би заступљени људи из све три групације. Министар не би био господар и не би било пресудно важно из које је групације. То би била уистину грађанска власт, а не партократија коју омогућава подјела ресора Владе партијама. 

Неће бити једноставно на законит начин демонтирати Ђукановићев режим. Демонтирањем Агенције за националну безбједност, тајне полиције, тај процес могао би бити убрзан. Али и АНБ биће тешко демонтирати, првенствено због њене повезаности са аналогним иностраним службама и центрима моћи. Пипци хоботнице која је била зајахала Црну Гору биће брже покидани што њена лустрација буде успјешније спроведена. Доказани криминал биће омча око врата људима Ђукановићевог режима која ће их свући са положаја у власти који и даље имају. Успостављању нове власти у Црној Гори на путу је „дубока држава“.

Абазовић, Кривокапић, Бечић

Побједничка коалиција биће стабилна ако испоштује предизборно обећање да ће житеље Црне Горе учинити уистину слободним и равноправним, ако се посвети том циљу. Ако превагну труд и брига за остваривање сопствених интереса, не само материјалних, што нам најављује борба за ресоре у Влади, биће велика мука. Зато је потребно да нова власт већ сада омогући сопствену лустрацију, народа ради али и себе ради.

Народ је овим људима подарио власт са пуним повјерењем и то у немогућим изборним условима, у партији шаха која је започета са краљицом форе за противника. Тај дар они не смију да употријебе за сопствено позиционирање у власти и бенефите које оно доноси. И сами су рекли: основни задатак им је да демонтирају криминогени режим и омогуће поштене изборе, на којима ће сви субјекти учесници бити равноправни. Равноправни избори подразумијевају да сви такмаци буду у прилици да под једнаким условима народу понуде своје политичке програме, не злоупотребљавајући медије, државни апарат и фондове, и не подмићујући и уцјењујући гласаче. Тек на таквим изборима имаћемо реалну политичку слику Црне Горе која ће бити пресликана на власт. А онда, нећу рећи као цивилизовани, јер тај појам је профанисан, него као васпитани људи, људи лијепог домаћег васпитања, у власти ће под једнаким условима заступате интересе оних који су их изабрали.

Наравно, живимо у реалном свијету и видимо да је он данас једно „глобално село“, вулгаризована џунгла. Црна Гора је веома мала и изрешетана је иностраним интересима које спроводе неки њени грађани. То нијесу само економски интереси, који први падају у очи, него и идеолошки, који су далеко погубнији за народ. Да би Црна Гора уистину била „рај на земљи“, што својом природом и честитошћу већине житеља заврјеђују, људи који у њој врше власт морају бити заступници интереса црногорског народа, а не иностраних, па били они наметани од оних који владају Србијом, Албанијом, Хрватском, Босном, Русијом или пак од глобалистичких центара моћи Запада.

На удару иностраних центара моћи првенствено су политичари који имају моћ у држави. У малим државама, нестварног суверенитета, људе на власт, разним махинацијама, доводе управо инострани центри моћи, они најснажнији и који су већ заузели позиције у тим државама. Они гледају и унапријед, па на вријеме припремају потенцијалне насљеднике својих људи који су на власти, да их замијене када томе дође вријеме. Ако се, пак, догоди да народ изабере на власт некога кога нијесу предвидјели, онда му подмећу сараднике, да обликују његово вршење власти. У ту слику уклопиће се и самонаметнути сарадници, које су на ту позицију довеле њихове личне амбиције.

Игнорисати инострани фактор у актуелној подјели власти у Црној Гори било би заиста наивно.

Против зависности оних који врше власт од иностраних центара моћи постоји само један лијек: потпуна лустрација њиховог рада. По томе у којој мјери ће је допустити – познаћемо их.

Народ у Црној Гори, посматрајући борбу за подјелу власти која је у току, већ гунђа. И помало се комеша!

 

Преузето са сајта: ИН4С

Facebook
Facebook
YOUTUBE
YOUTUBE
Follow by Email